O Holokaustu u školama se uglavnom govori kao delu veće celine, u istoriji kroz obradu Drugog svetskog rata uopšte, pojedinih tema iz srpskog jezika i građanskog vaspitanja.
Nastavnica Brankica Božanić ističe da razvijanje obrazovanja o ovoj mračnoj strani prošlosti daje svest kako stvaralački prevazići tragično nasleđe i kako razumeti svet u kome živimo, što je pretpostavka za svako pomirenje.
Prema njenim rečima, o temi Holokausta je važno govoriti i edukovati mlade, da se istorija ne bi ponovila.
Projekat koji realizuju učenici osnovnih škola iz Odžaka, Deronja i Bačkog Gračaca, zajedno sa svojim nastavnicama Brankicom Božanić, Mirjanom Mićić i Marijom Stojanović-Anđelić, pružio je priliku deci da u svojoj lokalnoj zajednici doprinesu sećanju na Holokaust.
– Vremena su vrlo teška i to je nešto što nama u vek preti u budućnosti, a današnja deca nemaju baš saznanja o takvim događajim iz prošlosti, odnosno drugačije su odgojeni, i zato im jeste teško da kad se suoče sa istinom, ne mogu da veruju da su i njihovi vršnjaci stradali u Holokaustu. Mislim da je važno da neguju kulturu sećanja i to je nešto što i mi nastavnici moramo stalno govoriti, jer ne moćemo ići budućnost ako ne znamo prošlost – rekla je Brankica Božanić, nastavnica istorije.
Za današnje generacije važno je svedočanstvo onih koji su preživeli Holokaust. Otac istoričarke Olge Andraši je prošao radne logore i smogao je snage da nakon završetka rata i sloma nacizma stvori porodicu i karijeru u Odžacima.
– Porodica moga oca se u trenutku izbijanja rata našla u Zagrebu. Njegov otac, dakle moj deda, odmah je uhapšen i streljan, a njegova majka je sa troje dece nekako uspela da izbegne i stigne u Novi Sad. U januaru 1942. stojao je u redu sa svojom mamom i još tada živim bratom i sestrom, čekali su da ih odvedu na streljane, neke njegove drugove već su odveli, i onda je javljeno da se Racija obustavlja. Međutim, tata je tada odveden u logor, brat njegov takođe. Brat se nije vratio, a majka je 1944. deportovana iz novosadske Sinagoge u Aušvic, gde je ubijena – ispričala je Andraši.
To je samo jedno od potresnih svedočanstava o stradanju novosadskih i bačkih Jevreja.
Projekat koji zajedno sprovode škole iz opštine Odžaci, realizuje se pod okriljem međunarodnog projekta TOLI instituta iz Njujorka koji se bavi memorijalizacijom Holokausta i promocijom ljudskih prava. U saradnji sa TOLI institutom “Teraforming” iz Novog Sada organizuje seminare za nastavnike iz Srbije sa ciljem unapređenja obrazovanja o Holokaustu.
– Nakon tih obuka nastavnici mogu da konkurišu svojim projektima i da dobiju sredstva za neke aktivnosti. Naš projekat se zove “Ne treba zaboraviti i krenuli smo sa aktivnostima od januara ove godine. Planirali smo neke četiri aktivnosti. Prva aktivnost je bila odlazak dece u Novi Sad, tamo su nas sačekali članovi udruženja “Teraforming” i gospođa Olga, obišli smo Kej žrtava racije, Miletićevu ulicu i Sinagogu. Nakon toga smo u školi radili grafičke novele na temu Holokausta, koje su učenici pokazali na tribini na koju smo pozvali i goste. Imamo još jednu aktivnost do kraja projekta, a to je refleksija učeničkih radova – kazala je nastavnica Brankica Božanić.
Institut TOLI nosi ime po Olgi Lengen, ženi koja je preživela Holokaust. Po dolasku u SAD, ona je započela misiju očuvanja sećanja na Holokaust sa ciljem da se zlodela više ne ponove.
