Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 21. do 27. januara 2019. godine u cilju podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije, saopštio je Zavod za javno zdravlje Sombor.
Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već trinaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju.
Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. “Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice” je slogan koji će obeležiti potrebu da se još jednom pozovu sve žene da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.
Rak grlića materice, duže od decenije, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. Prema podacima Registra za rak, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine se u proseku registruju 1244 novoobolele žene od raka grlića materice. Svake godine u proseku 482 žene izgube život od ove vrste raka.
Na osnovu procena Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i Evropske mreže registara za rak (ENCR), Srbija se i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice.
Humani papiloma virus (HPV) je odgovoran za gotovo sve slučajeve raka grlića materice. HPV je takođe odgovoran za više od 90 odsto slučajeva raka završnog dela debelog creva, 71 odsto slučajeva raka genitalnih organa kod oba pola i za 72 odsto slučajeva raka usne duplje i ždrela.
Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava da se prevencija karcinoma grlića materice ostvari na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.
Primarna prevencija podrazumeva mere sprečavanja infekcije HPV kroz zdravstvenu edukaciju i vakcinaciju. Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti.
U našoj zemlji je preporučeno da sva deca uzrasta 11, odnosno 12 godina, treba da prime preporučene doze HPV vakcine. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije. Mlade žene mogu da prime vakcinu do 26. godine, a mladi muškarci do 21. godine života. Takođe, vakcina se preporučuje muškarcima sa povećanim rizikom u ponašanju za dobijanje polno prenosive infekcije.
Bitno je znati i da vakcina nema efekat na aktivnu infekciju HPV ili utvrđeno kliničko oboljenje, nema terapijsku efikasnost i ne koristi se za terapiju karcinoma, displazija ili genitalnih kondiloma.
Sekundarna prevencija uključuje skrining, odnosno rano otkrivanje asimptomatskih oblika bolesti. Tercijarna prevencija je lečenje premalignih lezija, čime se sprečava njihova progresija do invazivnog karcinoma grlića materice.
Neophodno je istaći da imunizacija protiv HPV-a ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda, budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV.
Dobro organizovani skrining programi (primena skrining testa Papanikolau testa) mogu da spreče i do 80 odsto slučajeva raka grlića materice.
U našoj zemlji je krajem 2018. godine završen drugi trogodišnji ciklus sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića na teritoriji 17 opština. Za prvih pet godina u okviru organizovanog programa skrininga raka grlića materice pozvano je na pregled više od 585 hiljada žena dobi od 25 do 64 godine.
Od svih urađenih PAP testova 21.502 je bilo sa pozitivnim nalazima. Kolposkopija je urađena kod 39.174 žene, a potom 4472 biopsije kojima je patohistološki potvrđeno 165 karcinoma.
Pored organizovanog skrininga koji podrazumeva pregled na svake tri godine po pozivu lekara za žene uzrasta od 25. do 64. godine, svaka žena starija od 15 godina ima pravo na redovan ginekološki pregled.
Najkasnije tri godine od prvog seksualnog odnosa, treba izabrati svog ginekologa u domu zdravlja i uraditi Papanikolau test (PAP test). Dok traje seksualna aktivnost, preporučuje se da se PAP test uradi jednom godišnje.
