Srbija je krajem 2017. godine uvela elektronske račune koji značajno unapređuju i olakšavaju poslovanje. Međutim, praksa pokazuje da mnogi ne razumeju šta je, zapravo, elektronski račun i kakve prednosti donosi.

U Srbiji je zaživela pogrešna praksa da se elektronski računi poistovećuju sa neispravnim oblicima eRačuna – slanje računa u prilogu e-maila. To je dovelo do problema sa knjiženjem, budući da takvi “neispravni eRačuni” nisu pomogli u procesu knjiženja, niti se na temelju njih može ostvariti proces digitalizacije i ubrzavanje procesa.

Takođe, slanjem računa u prilogu e-maila druga strana nema uvid u to da li je takav račun preuzet ili ne. Stoga je jasno da je potrebna dodatna edukacija tržišta, kako od strane kompanija koje se bave ovom tematikom kao što je Servis Moj-eRačun, tako i od strane države koja će i propisima, za njihovo dobro, naterati privrednike da posluju elektronski.

Tim povodom je u Reginalnoj privrednoj komori Sombor organizovana stručna edukacija Servisa Moj-eRačun i kompanije SAOP doo Novi Sad u cilju edukovanja pravnih lica sa teritorije Sombora i okoline.

Šta se smatra elektronskim računom?

Elektronski računi su u Srbiji u potpunosti izjednačeni sa papirnim krajem 2017. kada je donet Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (“SL. glasnik RS”, broj 94/2017).

eRačun je identičan papirnom računu, ali je njegova glavna razlika u načinu obrade i dostave. Reč je o računu napravljenom u elektronskom obliku koji se nakon izdavanja sigurnim kanalima šalje primaocu. Razmenjuje se iz računara u računar i omogućava primaocu automatsko knjiženje istog, na taj način se eliminišu administrativni troškovi izrade i slanja računa i nekorisnog ljudskog rada prekucavanjem podataka sa računa u računovodstveni program.

– Svi korisnici Minimaxa i iCentra mogu izraditi svoj račun u svom programu i proslediti ga putem Servisa Moj-eRačun svojim kupcima. Kupac, nevezano za to da li koristi Minimax, iCentar ili bilo koji drugi računovodstveni program, ima mogućnost automatskog knjiženja tog računa. Bez prekucavanja! Samim tim se štedi i vreme i novac i na strani pošiljaoca i na strani primaoca – istakao je Goran Bjelica iz kompanije SAOP.

Takođe, država je obesmislila i štampanje elektronskih računa radi arhiviranja istih, s obzirom da član 10. gore pomenutog Zakona predviđa “Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom”.

Država nastoji podstaći digitalizaciju pravnih lica u cilju bolje efikasnost i konkurentnosti privrede Srbije, ostaje samo da privrednici kroz ove i slične edukacije uvide sve prednosti digitalizacije i koliko je zapravo jednostavno krenuti u proces digitalizacije poslovnih procesa, a svakako je uvođenje eRačuna jedan od prvih koraka.