Desetak mladih i talentovanih igrača “Radničkog” iz Ratkova igralo je ili igra u našim najpoznatijim klubovima.
(“Glas odžačke komune”, M. Bajčev, 4. februar 1976. godine)
Prvo “fudbalsko” društvo osnovano je u nekadašnjem Parabuću, današnjem Ratkovu, još 1922. godine. O njegovom osnivanju ne zna se mnogo, jer nijednog takvog dokumenta u arhivi kluba nema.
Prema kazivanju nekolicine Ratkovčana koji su i sami igrali fudbal u periodu od 1935. godine pa do pred sam rat, klub su osnovala dvojica mađarskih elektro-inženjera, koji su iz susedne zemlje došli u Parabuć zbog izgradnje nekih električnih postrojenja u tadašnjoj Drahovoj kudeljari, i tu i ostali. Klub su nazvali “Radnički”, a igrači su nosili jednoobrazne crveno-crne dresove i crvene gaćice koje su dosezale gotovo do samih kolena! Ovo ime kluba nije se dugo zadržalo, jer je nedugo potom dobio drugo – “Olimpija”. Društvo se od tada nalazilo pod patronatom dvojice, u to vreme, najbogatijih ljudi u selu, Josepa Draha i Johana Kopa. Većina igrača bile su Švabe, a bilo je i nekoliko meštana-starosedelaca, među njima Vasa Rackov, Stevica Rackov, Milorad Matić i Steva Vuković.
Neposredno pred samo izbijanje rata, 1940. godine, Sportski klub “Olimpija” iz Parabuća je rasformiran, a njegovi igrači su se razišli na razne strane.
Svoju drugu renesansu klub doživljava tek posle rata. Grupa fudbalskih entuzijasta u selu osniva ponovo fudbalsko društvo, a 12. aprila 1945. godine udareni su temelji fudbalskom klubu koji dobija ponovo ime “Radnički”, koje i danas nosi.
Od tada do danas prošlo je kroz društvo na stotine mladih i talentovanih fudbalera, pravih fudbalskih entuzijasta, poklonika “najmasovnijeg sporta”. Iz stare garde pomenuli bismo Surdučkog i Jocu Krstonošića, za kojeg kažu da je najbolji igrač ovoga kluba od osnivanja do danas. Mogao je, da je hteo, da igra u tada najpoznatijim beogradskim klubovima, pred njim je stajala blistava fudbalska karijera, ali je ostao veran klubu sve do kraja svoje fudbalske karijere.
U plejadi mlađih fudbalera, ljubitelji fudbala sigurno se sećaju Rada Božičića, prvotimca Crvenke u vreme kada se nalazila u Prvoj ligi. Spomenimo nadalje Batka Đinđića, do nedavno prvotimca novosadske Vojvodine, Pilipovića koji danas uspešno igra u drugoligašu Belišću, Batričevića i mnoge druge…
Za tri decenije svoga postojanja Radnički iz Ratkova je dva puta bio član Vojvođanske lige, a prošle godine je postigao još jedan vredan uspeh: postao je trostruki nosilac opštinskog kupa!
Danas klub broji oko osamdeset članova, kako standardnih prvotimaca, tako omladinaca i pionira, koji intenzivno treniraju i iznad svega vole svoj klub. Materijalni uslovi za rad kluba su dobri, a na proleće će graditi nove prostorije. Spomenimo isto tako i vernu ratkovačku publiku, koja, kada njihovi ljubimci igraju kod kuće, ispuni stadion ratkovačke “Grbavice” do poslednjeg mesta.
Najviše problema predstavljalo nam je kako sastaviti tim Radničkog svih vremena. Bilo je mnogo dobrih igrača, rečeno nam je, da je teško odlučiti se za najbolju jedanaestoricu. Ipak, sve u svemu odluka je pala za ovaj sastav: Perošević, Medić, Panić, Jergić, Trifunović, Gugleta, Božičić, Đinđić, Krstonošić, Pilipović, Kapetanov. Bila bi nepravda ne spomenuti Srbu Đinđića, braću Nikolić, Rackova, Crnjaka, Batričevića i mnoge druge. Posebno bi bilo interesantno kada bi o tome i čitaoci dali svoje mišljenje.
Danas se Radnički nalazi na sedmom mestu Somborske lige, sa zalihom od 15 bodova. Igrači nestrpljivo očekuju prolećne okršaje, a kako će biti – videćemo.
