Više od dve decenije Branko Radić (54) iz Odžaka se bavio alternativnom medicinom, pomažući mnogim ljudima da prebrode svoje bolesti. Radio je to dosta uspešno, pa je bilo i dovoljno pacijenata koji su znali da ga nagrade kada bi uspeo da im pomogne. To vreme je iza njega i sada se nalazi u situaciji da radi jedan potpuno drugačiji posao, koji njegovoj porodici obezbeđuje osnovnu egzistenciju.

Pošto se sakupljanje PET ambalaže i sekundarnih sirovina nije isplatilo JKP “Usluga”, a potom i Ekološkoj zadruzi “Odžačanka”, oni su lako odustali od ovog posla. Zbog neracionalnosti njima su troškovi poslovanja često bili izjednačeni sa prihodima, što im nije donosilo ni skromnu zaradu.

Uz saglasnost komunalaca i lokalne samouprave, kojima je bilo u interesu da se nastavi sa prikupljanjem ove ambalaže, posla se pre tri godine prihvatio Radić koji je za ovo vreme pokazao da se tu može doći do potrebnog prihoda koji će opravdati uloženi trud. On i njegova supruga Suzana, uz još jednog radnika, vodeći računa o svakom utrošenom dinaru, veruju da mogu opstati u ovom poslu, učiniti ga lakšim i profitabilnijim.

Mesečno oni uspevaju da sakupe u proseku oko 2.500 kilograma presovane ambalaže koju prodaju firmi “Greentech” iz Novog Sada, koja otkupljuje ovu sirovinu po ceni od 22 dinara za kilogram. Po odbijenim troškovima njima ostaje oko 40.000 dinara, čime su zadovoljni. Stručne procene kazuju da u odžačkoj opštini može biti sakupljeno i duplo više ambalaže, što znači da bi i prihodi bili za toliko veći.

– Nije nimalo lako doći do novca radeći ovaj posao. Ali pošto nemam druge mogućnosti, prihvatio sam se ovog i radim to sa uverenjem da je to pošteno zarađena para. Imam punu podršku rukovodstva “Usluge” koji su mi dozvolili da sakupljenu ambalažu odlažem na gradskoj deponiji, gde vršim selektiranje a potom i presovanje. Izašli su mi u susret i dozvolili da PET ambalažu prikupljam i u ostalih osam mesta u opštini, čime se posao širi i otvara nove mogućnosti za zaradu. U ovom trenutku je problem što su troškovi transporta ponekad veći nego što je zarada. Ukoliko se bude nabavilo još pedesetak novih kontejnera i pravilno se budu raspodelili, verujem da možemo udvostručiti količinu prikupljene ambalaže – kaže Radić.

Radić ima problema tokom zime kada nema uslova da na deponiji vrši selekciju i presovanje ambalaže. Kaže da bi mu odgovaralo dvorište gde je nekada radila Ekološka zadruga, koja se u međuvremenu ugasila. Nada se da će mu lokalna vlast izaći u susret, jer mu je plan da zaposli još nekoliko radnika. Nevolje mu sve češće čini i nelojalna konkurencija, koja preko noći pokupi njegovu ambalažu iz kontejnera i prodaje je ispod cene. Sa njima će ići malo teže.