Kada je pre pet godina Odžačanin Nebojša Ilić odlučio da počne sa gajenjem šampinjona, bio je uveren da će mu ovaj posao donositi zaradu od koje se može pristojno živeti. Bilo je i dosta onih koji su sumnjali da se u srcu Bačke, gde se ratari po tradiciji opredeljuju za sejanje kukuruza, pšenice, repe, kudelje i ostalih proverenih biljnih kultura, može uspešno proizvoditi i ova vrsta gljive.
Trebale su ovom pioniru pune dve godine mukotrpnog učenja i eksperimentisanja, dok nije stvorio primerno gazdinstvo koje se prostire na jednom hektaru zemlje koju je kupio u susednom Laliću. Uz kredit, morao je uložiti i veći deo svojih sredstava, kako bi u početku izgradio sedam a kasnije još tri tunelska plastenika u kojima su stvoreni svi potrebni tehnički i prirodni uslovi za uzgoj gljiva.
Sa godišnjom proizvodnjom od 300 tona šampinjona, Ilić se svrstao među nekoliko najvećih proizvođača u Srbiji. Kvalitet, povoljna cena i redovna isporuka, ovom nesuđenom ekonomisti obezbeđuju siguran plasman, kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Već duže vreme pola njegove proizvodnje odlazi kupcima iz Makedonije i Albanije, a jedno vreme gljive su kupovali i Hrvati.
– Potražnja za šampinjonima je sve veća, tako da bez problema prodajem sve što se proizvede. Imam dobre poslovne odnose sa svim kupcima, tako da nemam nikakvih problema sa naplatom. To mi omogućava da moji radnici redovno primaju platu. Svako od njih radi po učinku, pa koliko radi toliko i zaradi. Zadovoljni su oni, a i ja kako oni rade – kaže Ilić.
Sa jednog briketa radnici na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu uberu od 4,5 do 5 kilograma gljive, što govori da još nije postignuta ujednačena proizvodnja. Zbog toga je Ilić angažovao jednog tehnologa iz Italije, koji mu je svojim stručnim savetima pomogao da postepeno otklanja te nesrazmere u proizvodnji. Još uvek ima prostora za poboljšanje i dostizanje najboljih proizvodjača šampinjona iz Holandije, koji su još uvek neprikosnoveni u ovoj oblasti. I dalje je njihova proizvodnja veća za 20 do 30 odsto u odnosu na one koji žele da ih dostignu.
– U poslu se širiš ili propadaš. Moj i plan mojih poslovnih partnera je da oformimo zajedničko preduzeće, čime bi stvorili jednu celinu u kojoj bi svako radio svoj posao na najbolji mogući način. Takvim ukrupnjavanjem bi dobili svi i onda ne bi bili lak plen na tržištu, gde je sve oštrija konkurentska bitka za svakog kupca – ističe Ilić.
Kao nusproizvod u proizvodnji gljiva dobija se istrošeni kompost, koji se posle tri godine može koristiti kao zemlja za cveće, ali i za druge kulture jer nema boljeg đubriva od toga. Oni koji su ga koristili u proizvodnji krompira, kažu da su im prinosi bili i do četiri puta veći. Do sada je kupcima na veliko prodato oko 300 tona istrošenog komposta. Pošto postoji sve veće interesovanje kupaca, u planu je da se od narednog proleća ovakav kompost počne prodavati i na malo, što će dodatno unaprediti poslovne rezultate ovog gazdinstva.
