Za pravoslavne vernike danas počinje šestonedeljni Božićni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Rođenju Hristovom – Božiću.

Za razliku od Uskršnjeg posta čiji početak varira ovaj post uvek počinje na ovaj datum i traje 40 dana, zaključno sa Badnjim danom (6. januar). Priprema za Božić, koji se proslavlja 7. januara, potpuna je ako vernik na kraju šestonedeljnog posta pristupi svetim tajnama ispovesti, pokajanja i pričešća.

Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra značajnim za duhovni život svojih vernika, ali i veoma moćnim sredstvom za postizanje punog spasenja.

Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i od loših misli, reči i dela.

Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta “smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga ukrepio sebe dugotrajnim postom”.

Tokom ovog posta upotreba ulja je dozvoljena svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.

Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednja sedmica pred Božić posti se strože, bez upotrebe ribe i ulja, sa hranom spremljenom samo na vodi.

Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove – Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta).