Iako je Mirko Ostojić sa 65 godina najstariji fudbalski trener u opštini Odžaci, još uvek ne razmišlja da se povuče sa terena. Ove godine se navršilo punih pet decenija otkako se nalazi u fudbalu, koji mu je uz povremena razočarenja, doneo mnogo više radosti. Prve dve decenije je bio igrač, da bi ostatak karijere proveo na trenerskoj klupi mnogih klubova, od kojih je u nekima radio i više puta.

Kao izuzetno talentovan igrač Ostojić je sa 16 godina počeo nastupati za prvu ekipu BSK-a iz Bačkog Brestovca. Odlične igre brzo su zapale za oko čelnicima Novog Sada koji ga 1968. godine dovode u svoje redove. U to vreme je ta ekipa bila u vrhu Druge lige tadašnje Jugoslavije. Ušao je na velika vrata u ovaj klub u kome je proveo dve uspešne sezone. Za ekipu sa Detelinare su igrali povratnici iz inostranstva, nekadašnji igrači Vojvodine: Andrija Vereš, Mita Radović, Vojislav Krakanović… Treneri su mu bili: Jovica Jovanović, Edo Plac, Franjo Pazmanj i Bora Kostić, čuveni bombarder Crvene zvezde.

Usledio je potom odlazak u somborski Radnički, gde je na klupi sedeo poznati Dragan Bojović-Patak. Ostojić je igrao sa čuvenim igračima iz tog doba: Velimirom Šargićem, Josipom Molnarom, Laslom Karačonjijem, Antunićem…

– Bila su to lepa vremena koja su mi ostala u sećanju. Treneri su mi govorili da imam dara i odlične tehničke i motoričke sposobnosti, ali da moram znatno više da se posvetim fudbalu. Ja to tada nisam mogao, jer sam voleo sva životna zadovoljstva. Zato nisam ostvario ono što su mi mnogi predviđali. Ostao sam nedorečen, jer sam se zadovoljavao da izađem na teren, da prodam rivalima koju fintu, driblam, postignem efektan gol. Zbog toga nisam postigao ono što sam po kvalitetima mogao – samokritičan je Ostojić.

Igračku karijeru je završio 1982. godine u OFK Odžacima i tada počinje jedna uspešna trenerska karijera, u kojoj, kako popularni Žetva kaže, gotovo da nije bilo neuspeha. Trenerski angažman Ostojić je imao u Panoniji iz Lalića, matičnom BSK-u, Omladincu iz Deronja, Zadrugaru iz Srpskog Miletića, Radničkom iz Ratkova, Borcu iz Bačkog Gračaca, Milicionaru iz Sombora, a u najboljem opštinskom klubu Tekstilcu iz Odžaka proveo je bez prekida punu deceniju. Radio je sa svim selekcijama ovog kluba. Sa seniorima je ušao u tadašnju Vojvođansku ligu, dok je omladince uveo u kvalitetnu ligu Vojvodine, što se smatra najvećim uspehom ovog kluba do sada.

– Po nekoliko puta sam se vraćao u pojedine klubove, zbog toga što iza sebe nisam ostavljao zatvorena vrata. Bilo je dosta uspeha, ali mi se dešavalo da zbog čvrstog stava da klupskim funkcionerima ne dozvolim mešanje u stručni rad, moram otići, iako smo se recimo u tom trenutku nalazili na čelu tabele. Kao da su pojedinci bili ljubomorni na uspehe, pa su želeli da demonstriraju svoju moć na pogrešan način. Šteta bi bila višestruka, a ja sam odlazio dostojanstveno. To je u meni stvaralo gorčinu koja i sada ostaje. Te principe sam branio tokom svih ovih godina i zbog toga su me sprečavali da završim neke uspešno započete poslove – priča Ostojić.

Ovaj fudbalski poslenik, za koga njegove kolege kažu da je stručan i odličan demonstrator, bio je prepoznatljiv i po svom pedagoškom radu. Zbog toga je ostao u lepom sećanju mnogim generacijama igrača.

Osam godina je vodio i svoju Školu fudbala u koju su rado dolazili mališani iz svih opštinskih mesta. Tu bi stekli osnovna fudbalska znanja, a onda bi se otisnuli u neki od klubova.

– Oduvek sam voleo rad sa decom, jer su ona upijala svaki pokret i reč. Nastojao sam da stvorim lepu atmosferu na treninzima, pa su deca rado dolazila. Nažalost, zbog obaveza na poslu i materijalnih neprilika morao sam da prekinem sa tim radom koji me je osvežavao i činio zadovoljnim – ističe Ostojić.

Pre tri meseca ovom treneru se ponovo dogodilo da mora napustiti klupu, kada za to nije bilo razloga. U svojim OFK Odžacima je posle četiri startne utakmice i isto toliko ubedljivih pobeda, morao otići. Neko je tada smetnuo sa uma da se tako ne postupa sa legendama. I taj udarac je Ostojić primio dostojanstveno.