U opštini Odžaci, koja na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima nešto više od 5.000 nezaposlenih, odavno su proklamovali politiku privlačenja domaćih i stranih investitora, kako bi otvaranjem novih radnih mesta smanjili visoku stopu nezaposlenosti.

Privučen tim pozivom i dobrom lokacijom koja mu je nuđena za gradnju poslovne hale, Jaroslav Đurčijanski iz Selenče, koji se uspešno bavi proizvodnjom peleta, želeo je da jedan pogon otvori i u susednom Ratkovu. Izložio je svoj plan čelnicima opštine Odžaci i članovima Saveta Mesne zajednice. Oni su izrazili zadovoljstvo što će ovaj poslovni čovek u svom pogonu za početak zaposliti deset radnika, sa planovima da ako se posao bude proširio, do radnog mesta dođe duplo više radnika.

Relativno je brzo dobio potrebne dozvole za gradnju hale veličine 600 kvadratnih metara u čiju je izgradnju uložio 100.000 evra. Pre godinu dana ovaj objekat je završen, a dok je građen Đurčijanski je uveravan da će se rešiti problem dovođenja struje visokog napona, bez koje se ne može početi sa proizvodnjom. Od završetka hale prošlo je godinu dana, a problem je i dalje otvoren. U odeljenju za urbanizam i stambeno-komunalnu delatnost u Odžacima tvrde da su oni sve učinili da skrate rokove za dobijanje dozvola koje su u njihovoj nadležnosti.

– Odmah na startu smo se dogovorili da opština dovede struju visokog napona do hale, dok sam je prihvatio da finansiram izgradnju trafo stanice. Taj dogovor je postignut sa tadašnjim predsednikom opštine Predragom Cvetanovićem i predsednikom saveta MZ Ratkovo Danilom Šćepanovićem. Obećavali su mi maksimalnu pomoć, ali kako je vreme odmicalo, ta pomoć je sve više izostajala. Niko to više sada i ne spominje, a ja sam pored hale kupio i sve potrebne mašine i opremu u koje sam uložio 300.000 evra. Ne mogu da krenem sa proizvodnjom peleta za koju imam sve veću potražnju, dok god ne budem imao struju visokog napona. Zbog toga mi je ova sezona propala i ostao sam bez sigurne zarade – kaže nezadovoljni Đurčijanski.

Pelet se inače najčešće proizvodi od sojine i sirkove slame i piljevine. Jeftinija je za 20 do 30 posto u odnosu na klasične energente, pa je zbog toga potražnja sve veća. U planu ovog biznismena je da dnevno proizvodi 15 tona peleta, sa realnim izgledima da se vrlo brzo proizvodnja poveća za duplo veći iznos. Zarada je više nego sigurna, ali barijera je iskrsla tamo gde bi najmanje trebalo da je bude. Kako će planirani pogon biti veliki potrošač struje, sigurno je da će od njega veliku korist imati i “Elektrovojvodina”.

Da bi opština dobila dozvolu za dovođenje struje do hale, bila joj je potrebna dozvola od “Voda Vojvodine”. Na taj papir se čekalo mesec i po dana. U međuvremenu opština je uplatila 4.000 evra “Elektrovojvodini” da izrade neophodne projekte i dovedu kabel visokog napona do hale koja je udaljena 600 metara. Ali, iz lokalne samouprave su tek pre mesec dana “Elektrovojvodini” poslali potrebnu dokumentaciju?!

– “Elektrovojvodina” mi je pravila projekat kada sam sličan pogon otvarao u Selenči i trajalo je to više od pola godine. Plašim se da će i sada biti tako. Ako se tome doda da za montažu mašina treba još dva meseca, onda se lako može desiti da mi prođe još jedna sezona. Uzrok su brojni propisi i krajnja neefikasnost u radu institucija koje bi nam trebale biti na usluzi. Zbog takvog odnosa svi trpimo, a mi koji hoćemo da otvaramo nove pogone gubimo energiju i strpljenje za posao koji nas tek čeka – ističe Đurčijanski.

Zbog svega ovog što mu se dešavalo u poslednjih godinu dana, Đurčijanski je sve bliže odluci da proda halu i digne ruke od svega. U međuvremenu je dobio povoljnu ponudu od jedne slovačke firme da u toj zemlji otvori sličan pogon. Bila bi to velika šteta, jer bi u slučaju odustajanja ovog investitora najmanje deset ljudi ostalo bez radnog mesta, a isto toliko porodica bez izvora prihoda. Izgleda da o tome mnogo ne misle oni koji bi to morali činiti!