Na katoličkom groblju u Odžacima u kojem su u poslednja dva veka sahranjivani Nemci i Mađari, posetioci sve češće nailaze na grobove u kojima su sahranjeni i Srbi pravoslavci. Ima i nekoliko takvih večnih kuća koje su Srbi zakupili na vreme i samo se čeka momenat kada će se preseliti u večnost. Ovo groblje deluje dosta zapušteno, jer odavno više nema ni potomaka koji bi se starali o grobovima svojih srodnika.

Pojava da se pravoslavci sahranjuju na katoličkom groblju, nije mogla u ovoj sredini opterećenoj predrasudama proći bez svakojakih uglavnom negativnih komentara na račun tih osoba, koje su po njima izdali svoju veru pravoslavnu. Videli su u tome nešto neprirodno, što skrnavi neke vekovne običaje. Interesantno je da je tu 1996. godine izgrađena spomen kosturnica poginulim partizanima i da niko nije postavio pitanje: zašto baš tu, kad se pravoslavno groblje nalazi tik uz katoličko?

Za razliku od njih, preostali malobrojni katolici su u tome videli duh novih vremena kojima se treba prilagoditi. Šta raditi sa grobovima iz prošlog i pretprošlog veka o kojima odavno više nema ko da brine. Mnogo je takvih grobova, a radnik koji stanuje u ovom groblju kaže da samo održava dvadesetak takvih večnih kuća, za koje mu plaćaju srodnici umrlih koji se nalaze u nekim drugim zemljama. Ostali su prepušteni zubu vremena.

– Mi smo pre dvadesetak godina doneli odluku da prodajemo već postojeća grobna mesta zajedno sa spomenicima onih iza kojih više nije ostao niko. Takvih je bilo dosta i zbog toga o groblju godinama nije imao ko da vodi računa. Nismo ni jednog trenutka mislili da na našem groblju treba da budu sahranjivani samo katolici. Imali smo i tada i sada prema tom pitanju jedan tolerantan i ljudski odnos. Zbog toga su nam se svih ovih godina javljali pravoslavci koji su želeli da im večna kuća bude ovde. Mi smo tu njihovu želju poštovali. Nismo ulazili u neke dublje motive takve njihove odluke – ističe odžački župnik Jakob Pfajfer.

Svetislav Mančić (74) jedan je od prvih koji je pre nepune dve decenije zakupio grobno mesto na katoličkom groblju, gde je postojao spomenik sa pločom. Bio je to grob u kojem su odavno bili sahranjeni Stefan, Sofija i Martin Šnider koji su živeli u 19. i 20. veku. Mančić je bio tek treći vlasnik ovog mesta.

– Bilo je u to vreme manji broj onih koji su mi zamerili na tom postupku. Pre nego što sam se odlučio na tako nešto, razgovarao sam sa našim lokalnim parohom, kako bi u razgovoru s njim proverio da li bi to bilo u redu, da sebi za života zakupim grobno mesto na katoličkom groblju. On mi je rekao da u toj mojoj odluci nema ništa što bi se kosilo sa pravoslavnom verom, jedino mi je savetovao da to ne činim, jer sam u to vreme bio dosta mlađi i da nemam potrebe da za života dižem spomenik. Ja sam se u ovoj odluci rukovodio nekim ekonomskim razlozima koji nisu bili nevažni za mene u tom trenutku. Mene je grobno mesto sa postojećim spomenikom gde sam samo izbrisao prethodno ime koštalo u to vreme tri–četiri puta manje nego da sam uzeo grobno mesto u pravoslavnom groblju i napravio novi spomenik – kaže Mančić koji kritičare svog postupka vidi kao ljude zaostalog mišljenja.

Ovaj Odžačanin je tada sklopio ugovor sa Župnim uredom u Odžacima i platio celi iznos od 500 maraka odmah. Izbrisan je prethodni tekst na spomeniku na kojem se već odavno nalazi slika bračnog para Mančić, na kojoj će se samo dodati godina njihove smrti.

Pokušali smo da razgovaramo sa još nekima od onih koji su za života zakupili grobno mesto sa pripadajućim spomenikom, gde će se samo prebrisati prethodni “stanar” i upisati ime novog vlasnika. Nisu bili voljni javno da obrazlažu svoje motive za takvu odluku. Izgleda da je kod većine njih preovladao materijalni interes, što su na ovaj način sebi obezbedili večnu kuću za znatno manji iznos novca.