Koliko god da je boravak u prirodi koristan i preporučljiv, ne treba zaboraviti na krpelje, koji su prisutni tokom cele godine, ali su naročito aktivni od ranog proleća do kasne jeseni kada vrebaju ne bi li se prilepili za kožu čoveka ili životinje.

Krpelji su prenosioci lajmske bolesti, a reč je o infekciji koju izaziva spiralna bakterija borelija burgdorferi, kojom se krpelj najčešće zarazi kontaktom sa drugim životinjama. Lajmska bolest može biti jako opasna ukoliko se zapusti i ne otkrije na vreme.

Epidemiolog dr Gordana Cvetić iz Zavoda za javno zdravlje Sombor ističe da svaki krpelj nije zarazan, niti će svaka osoba koju je ujeo krpelj nosilac bakterije da oboli.

– Krpelj mora da provede barem 24-48 sati na koži i treba da usisa dovoljno krvi kako bi domaćinu mogao da prenese oboljenje. Što ga pre izvadite, veća je verovatnoća da nećete dobiti oboljenje. Vrlo je delikatno da to sami radite. Treba imati dobru pincetu s kojom treba duboko uhvatiti krpelja oko usnog aparata da on ne povrati svoj unutrašnji sadržaj u čoveka. Ne treba ga polivati uljima, petrolejom, alkoholom i slično. Ako niste u stanju da ga sami izvadite i ako se krpelj napio dosta krvi, idite kod lekara koji će vam to stručno izvaditi i posavetovaće vas šta da dalje radite – ističe dr Cvetić.

Prema njenim rečima, period inkubacije za lajmsku bolest je od 3 do 30 dana i u tom periodu treba posmatrati mesto uboda krpelja.

Ugriz krpelja je uglavnom neosetan zbog lokalnog anestetika koji krpelj luči prilikom uboda. Prvi znak borelioze jeste crveni osip na mestu ujeda, koji ne svrbi i ne boli, ali se širi po koži i ume da se javi i na više mesta.

– Lokalno crvenilo malog promera ne mora biti znak oboljenja, to je reakcija organizma na vađenje krpelja. Međutim, ako crvenilo na mestu uboda počne da se širi u vidu koncentričnih krugova i promena je veća od pet centimetara, onda se treba javiti lekaru, znači u tom periodu do 30 dana – kaže doktorka iz ZZJZ Sombor.

Simptomi lajmske bolesti, odnosno borelioze mogu da liče na mnoga druga oboljenja, što sprečava laku i brzu dijagnostiku.

– Lajmska bolest može da izazove brojne komplikacije poput problema sa srcem, krvnim sudovima, kožom, nervnim sistemom i velikim zglobovima. Zato je i zovu velikim imitatorom. Ako se adekvatno antibiotski leči, oboljenje se sprečava i ne ulazi u hroničnu fazu koja može biti pogubna – dodaje dr Gordana Cvetić.

Prevencija je najvažnija. Stručnjaci savetuju korišćenje specijalnih krema i sprejeva, takozvanih repelenata koji svojim mirisom odbijaju krpelje, komarce i druge insekte. Nošenje svetle, zatvorene i duže odeće, a nakon povratka iz prirode obavezan je samopregled. Najčešća mesta gde se krpelj zakači je na pregibima, ispod pazuha i drugim područjima meke kože.

Krpelji izbegavaju niske i šišane trave, ali bez obzira što se kosi i trava redovno održava oni se javljaju i u dvorištima i parkovima. Takođe, nosioci krpelja mogu biti kućni ljubimci, i zato treba obratiti pažnju na pse i mačke koji mogu doneti krpelja u kuću. Krpelj kada se nasisa dovoljno krvi životinje otpadne, međutim za sledeći obrok mu ponovo treba domaćin, a to može biti čovek.