Biblioteka u Ratkovu bila je premala da primi sve one koji su želeli da prisustvuju promociji knjige Branka V. Vranješevića “Prepiska učenika sela Ratkova sa vršnjacima iz SSSR-a”.
Nekadašnji učitelj u tom mestu sačuvao je od zaborava jednu stranicu istorije ratkovačkog školstva – prepisku učenika osnovne škole sa vršnjacima iz Sovjetskog Saveza, do koje je došlo njegovom zaslugom.
Događaji koji su opisani u knjizi datiraju iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i o njima je svedočila i bivša učenica ratkovačke škole Nada Radulović, rođena Koprivica.
– Nastavnik je delio adrese u petom razredu i ja sam dobila adresu moje Irine koja je tada živela u Dnjepropetrovsku. Moj brat je dobio adresu Zoje iz Makejevke. On se dopisivao jedno pet-šest godina, a naša prepiska traje i sada. Imali smo dvanaest godina kada je krenulo naše dopisivanje, sada nam je sedamdeset i jako sam srećna što imam moju Irinu sa kojom sam delila svoje mladalačke brige i dešavanja. Mi smo i nakon što smo se obe udale ostale u kontaktu, iako se nijednom za sve ove godine nismo videle. Srećna sam što se i naša deca dopisuju i međusobno kontaktiraju – ispričala je Nada.
Književnik, novinar i recenzent knjige, Anđelko Anušić, na promociji je govorio o značaju autorskog poduhvata Branka Vranješevića za negovanje kulture sećanja kod srpskog naroda.
Anušić kaže da je knjiga “Prepiska učenika sela Ratkova sa vršnjacima iz SSSR-a” pisana živim jezikom i vrlo nadahnuto, te da pokriva širok žanrovski raspon, jer ima nanose putopisa, spomenara, bedekera, dnevnika, sa prizivom mogućih memoara.
– Rusko-srpske veze traju više od milenijuma, tako da nikakve ideološke, političke i geostrateške brljotine bilo sa koje strane nisu nikada poremetili, niti će obostranu ljubav ruskog i srpskog naroda. To dokazuje naš Branko Vranješević u ovoj knjizi, a to dokazuju i brojne kulturne veze između naša dva naroda koje traju i do dana današnjeg. Druga stvar, Branko ovde uskrsava nešto što je zaboravljeno u našoj srpskoj baštini, i ne samo u našoj baštini nego uopšte u civilizaciji, a to je pismo i pisanje pisama, rukopisano – istakao je Anušić.
Promišljaj Branka Vranješevića je bio jednostavan kao i sve velike stvari, da putem međusobne prepiske učenici obogate svoj vokabular i steknu prijatelje iza dalekih međa i granica. Pokazalo se, međutim, da je prvobitna zamisao prevazišla sva očekivanja. U ratkovačku školu su pristizale tone pisama i paketi sa različitim darovima, a ovaj nesvakidašnji poduhvat imao je veliki odjek u jugoslovenskoj i sovjetskoj štampi.
Vranješević piše i o svojoj poseti Sovjetskom Savezu, gde dirljivo skicira ličnosti koje usput upoznaje, opisuje narodne običaje, beskrajna žitna polja i velike gradove.
Dnevnik njegovog putešestvija, u kojem kadrovi podsećaju na uzbudljive ruske skaske, mogao bi, kako je to u recenziji napisao književnik Predrag Puzić, poslužiti kao predložak za pisanje scenarija za film.
– U tom delu knjige gde govorim o svom putovanju, pomenut je i moj prijatelj koji je u dnevnom listu “Izvestija” pronašao tekst o dopisivanju ratkovačkih đaka sa vršnjacima iz Sovjetskog Saveza i mene je pitao da li ja želim sa njim da se dopisujem. U to vreme bio sam učitelj u Ratkovu, ali sam uz rad studirao ruski i povremeno odlazio vanredno u Novi Sad da slušam predavanja. Posle nekoliko godina našeg dopisivanja, pozvao me je da dođem u SSSR, što sam ja sa velikom radošću prihvatio – priseća se pisac.
Bibliotekarka Snežana Obradović zahvalna je Branku Vranješeviću što je nekadašnje sugrađane obradovao svojim dolaskom i nostalgičnom pričom o dragocenom vremenu kada je Ratkovo bilo bogato ljudima. Ona je u promociju uključila i učenike ratkovačke škole koji su čitali odlomke iz knjige.
– Prvo da kažem da sam presrećna što je promocija dobro prošla, a u tome su mi pomogla deca iz Čitalačkog kluba. Od pre mesec dana biblioteka u Ratkovu ima Čitalački klub, koji odlično radi, već je odradio i prijem prvaka, imamo redovne sastanke gde oni čitaju knjige i razmenjuju svoje utiske o knjigama, i verujte da su mi oni puno pomogli u ovoj promociji – kazala je Obradović.
Branko Vranješević je sačuvao pisma, fotografije, dnevne beleške, fragmente iz štampe, vozne karte, svoja i tuđa sećanja o korespondenciji ratkovačkih osnovaca sa vršnjacima iz SSSR-a i objavio ih u knjizi koju je izdala Narodna biblioteka “Branko Radičević” iz Odžaka.
Beleška o piscu
Branko V. Vranješević rođen je 1931. godine u Stabandži, srez Bosanska Krupa. Završio je Učiteljsku školu u Somboru i Filozofski fakultet u Novom Sadu, na Odseku za ruski jezik i književnost.
Radni vek je proveo jednim delom u Ratkovu, a drugim u Novom Sadu, gde je i penzionisan. Dobitnik je više priznanja za svoj prosvetni rad koji je proveo učeći i vaspitavajući osnovce i srednjoškolce.
Kao pisac radio je na izučavanju svog zavičaja, s posebnim osvrtom na Drugi svetski rat i rat 1991-1995. godine.
Do sada je objavio pet knjiga: “Srpska sela na suvoj međi” (2004), “Tromeđa na kojoj Srba više nema: Bosanska Krajina, Banija i Kordun” (2014), “Tragom rasutih predaka” (2017), “Krik galeba: Marko S. Vranješević pre i posle Senke Golog otoka” (2017) i “Prepiska učenika sela Ratkova sa vršnjacima iz SSSR-a” (2021) koju je predstavio čitalačkoj publici u Ratkovu.
