I za dalje isto važi: ruke treba dobro i često prati – to štiti od virusa i bakterija. Ali naša koža je zbog toga suva. Potrebno joj je mnogo nege. Jer suva i ispucala koža takođe je ulaznica za viruse i bakterije.

Kada je zima oštra i stegne mraz, ruke su nam ledene, a koža ispucala. To ne samo da je neugodno, već može da bude i bolno. U tom slučaju formula glasi: obilno namazati ruke kako bi se koži vratilo ono što joj je preko potrebno: masnoća i vlažnost, odnosno hidratacija.

I često i intenzivno pranje ruku za kožu predstavlja stres. Ono što je za higijenu preko potrebno istovremeno isušuje kožu. A ako još i dezinfikujemo ruke, to za kožu znači dodatnu iritaciju.

Često pranje ruku i korišćenje dezinfekcionih sredstava suzbija patogene, uzročnike bolesti, poput bakterija i virusa, ali to ujedno i škodi koži, napada njen kiseli, zaštitni sloj. Upravo taj sloj nam je neophodan, jer on zaustavlja štetne materije i bakterije, kao i opasne patogene koji pokušavaju da uđu u naše telo. Bakterije, virusi ili gljivice su svuda oko nas, a koža naših ruku posebno je izložena tim uticajima.

Za stanje naše kože i njene prirodne zaštite važna je i pH-vrednost. Ona bi trebalo da iznosi između 4,1 i 5,8, u zavisnosti od toga o kojem delu kože je reč. U blago kiseloj okolini patogeni ne mogu da se razvijaju. Zato je takozvani zaštitni kiseli sloj od krucijalne važnosti.

Što smo stariji, to manje vlažnosti naša koža može da pohrani, a i količina masnoće se smanjuje. Prirodni zaštitni sloj postaje tanji i osetljiviji. Zbog toga koža starijih ljudi više pati zbog čestog pranja ruku nego što je to slučaj kod mlađih. Međutim, za svakoga važi: često pranje ruku zahteva i često mazanje kremom.

Izvor: DW