Narodna biblioteka “Branko Radičević” i Osnovna škola “Ratko Pavlović Ćićko” iz Ratkova bili su domaćini književne večeri Edhema Mrđanovića, koji piše pesme, priče i aforizme.

Mrđanović je sa 17 ili 18 godina napisao prvu pesmu i imao je priliku da dok je živeo u Ljubljani upozna velikana Miku Antića koji mu je bio, kako sam ističe, velika inspiracija i idol.

– Ozbiljnije sam počeo da pišem osamdesetih godina prošlog veka. Nisu u pitanju samo pesme, već i priče, aforizmi, kritike, pisao sam za razne revije – kaže Mrđanović koji se ljubiteljima pisane reči predstavio poezijom koju su čitali učenici osnovne škole.

Jednako uspešno se oprobao u različitim književnim žanrovima, ali je poezija ostala esencija njegovog stvaralaštva. Izdao je osam zbirki, a pesme su mu uvrštene u više antologija, izbora i pregleda u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja književnika Srbije od 2002. godine.

– Lepo je to što je gospodin Mrđanović u svom stvaralaštvu spojio Pariz, ovu ravnicu ovde i svoje mesto preko Drine, i svu ljubav koju je imao za sve te predele. Pisao je pesme, aforizme, pripovetke, a iznad svega i ono najbitnije, ostao je jedan veliki humanitarni radnik. Večeras će o njemu govoriti i drugi, a moje je samo da kažem da svima želim dobrodošlicu – kazala je Biljana Zlatković, direktorka Narodne biblioteke “Branko Radičević” iz Odžaka.

Mrđanović pripada pariskom krugu književnika i jedan je od istaknutih predstavnika srpske književnosti u inostranstvu koju neguju pisci iz dijaspore.

– Proučavajući i prateći produkciju pisaca iz ondašnje Jugoslavije upoznao sam mnoge naše pisce koji stvaraju širom sveta. To su ljudi različitih profila, vokacija, obrazovanja, koji na različitim jezicima, naravno najviše na srpskom, pišu o nostalgiji, rodoljublju i svom zavičaju. Tako sam u Parizu pre dvadeset i nešto godina upoznao Edhema Mrđanovića i bio sam urednik i recenzent nekoliko njegovih izdanja i pomogao sam na izvestan način da se njegovo stvaralaštvo približi čitaocima u njegovom zavičaju. Njegova poezija je ljubavna, rodoljubiva, nostalgična, što je sasvim normalno za stvaraoce koji žive i rade u tuđini, a koje i dan danas muči čežnja za rodnom grudom i zavičajem – kaže Milutin Đuričković, pisac i književni kritičar.

Edhem Mrđanović Mrđan je rođen 1939. godine u Gostoviću kod Zavidovića (BiH) i ruka sudbine ga je vrlo mladog dovela u Vojvodinu u Ratkovo, a zatim 1967. u Pariz.

Iako mu je odavno mesto boravka van granica ovih prostora, Ratkovo je posebno obeležilo njegov život i svaki put kada mu se vraćao, a do sada je u tom mestu održao nekoliko promocija, dolazio je naoružan osmehom i radošću zbog novog susreta sa ratkovačkom publikom. Mrđanović i u poodmaklim godinama živi sadržajan lični i stvaralački život.

– Moj brod je došao u Ratkovo 1964. godine, nasukao se i ovde ostao. Imao sam jednog druga iz rane mladosti koji je ovde živeo, pozvao me je da mu dođem na svadbu na kojoj je bila jedna devojka, upoznao sam je i posle tri dana oženio. Više bih voleo da mi u ličnoj karti umesto pravog mesta rođenja piše Ratkovo, jer sam ovde stvarno zaleđen i za mene je Ratkovo veliki pojam ljudi, rekreacija i drugačiji kiseonik od Pariza gde živim već dugo godina. Vezao sam se za ljude i želim i večeras da se zahvalim građanima Ratkova i podsetim ih ko sam, kako sam došao i zašto sam ostao ovde – ispričao je Mrđanović i istakao da je ljubav pokretač svega u životu, pa je tako i njegova poezija između ostalog na temu ljubavi.

Knjige Edhema Mrđanovića nalaze se u zavičajnom fondu biblioteka u Ratkovu i Odžacima.