Iako je Dušan Jovanović (47), bodi bilder iz Karavukova i član kluba “Hajduk Titana” iz Kule, tek pre sedam godina počeo ozbiljno da se bavi ovim sportom, on je retkom upornošću uspeo da ostvari rezultate koji su ga uvrstili u reprezentaciju Srbije u kategoriji do 74 kilograma.

Na poslednjem Svetskom prvenstvu koje je održano 20. oktobra u Portorožu u Sloveniji, uspeo je ovaj sportski fanatik u vrlo jakoj konkurenciji da se domogne visokog četvrtog mesta. Ispred njega su se našli Italijan, jedan domaći takmičar i Izraelac. Oni su samo u nekim manjim detaljima imali bolje izvajane mišiće, što je opredelilo sudije da ih svrstaju ispred Jovanovića.

– Ovo je za mene zaista veliki uspeh koji sam priželjkivao. Uložio sam jako puno truda kako bi što spremnije dočekao ovo takmičenje. Ispred mene su se našli takmičari koji su objektivno u tom trenutku bili bolji. Na prethodnom SP bio sam jedanaesti, tako da je ovo značajan iskorak prema samom vrhu kome težim. Znam vrlo dobro šta mi još nedostaje u odnosu na moje konkurente. Ukoliko budem obezbedio potrebnu finansijsku potporu sponzora, moj sledeći cilj će biti titula “Mister univerzum” – kaže ovaj ambiciozni sportista.

Četvrto mesto u Portorožu je došlo kao rezultat intenzivnog tromesečnog rada u kome je Jovanović dnevno imao po tri treninga. U jutarnjim satima bila je to vožnja biciklom koja je trajala od jednog do dva i po sata i za to vreme je prelazio između 30 i 70 kilometara. Potom bi usledio rad na trenažeru ili sobnom biciklu, zatim je trčao 5-6 kilometara, a u večernjim satima bi usledio najteži deo treninga – dizanje tona i tona tereta.

Dok traju pripreme za velika takmičenja Jovanović primenjuje poseban režim ishrane. Dnevno obavezno pojede kilogram belog pilećeg mesa, belanca od 30 jaja, koristi kreatin, surutku u prahu, glutamin, uzima vitamine B, C i E, pirinač, bareni krompir, a od voća koristi banane, suvo grožđe i jabuke.

– Za ovakvu ishranu mesečno je potrebno izdvojiti više od 200 evra, što ja od moje skromne frizerske plate ne mogu sebi priuštiti. Do sada sam imao podršku mog kluba i mojih prijatelja Miće Marčetića, Aleksandra Bjelice i Radeta Đorđevića. Nailazim na razumevanje i čelnika opštine Odžaci, Sportskog saveza i ZZ “Agrodunav” iz Karavukova, a tu je još i nekoliko drugih sponzora koji su mi izlazili u susret. Tako, da nije bilo njihove pomoći ne bi bilo ni ovog rezultata koji sam ostvario u Sloveniji – zahvalan je Jovanović svojim sponzorima.

Jovanović je “virusom” sporta bio inficiran od malena. Od 15. do 30. godine igrao je aktivno fudbal. Počeo je u svom matičnom klubu “Poletu”, a onda je još sedam puta menjao klupski dres. Kada je završio fudbalsku karijeru, osetio je da mu nedostaju sportska takmičenja. Počeo je 1995. godine da diže tegove, da bi se posle jedne decenije opredelio za bodi bilding. Stručnjaci kažu da bi imao daleko više uspeha da se na vreme opredelio za ovaj sport, koji mu je u poslednjih sedam godina postao opsesija.