Crveni krst Odžaci je povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi 14. juna i Dana borbe protiv nasilja nad starijima 15. juna, danas sa svojim volonterima uredio štand u centru Odžaka i delio edukativni materijal.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi 14. jun ove godine se obeležava pod motom “Daj krv i učini svet zdravijim mestom”.
Potreba za bezbednom krvlju je univerzalna. Bezbedna krv je ključna podjednako za lečenja i hitne intervencije. Krv može da pomogne pacijentima u životno ugroženim stanjima da žive duže i sa boljim kvalitetom života, kao i da pomogne složene medicinske i hirurške procedure. Krv je takođe važna u lečenju povređenih tokom svih hitnih situacija (prirodnih katastrofa, nesreća, oružanih sukoba) i ima esencijalnu ulogu u spasavanju života na porođajima i u neonatalnom zbrinjavanju.
Dovoljne rezerve bezbedne krvi mogu biti obezbeđene samo putem redovnih davanja krvi dobrovoljnih, neplaćenih davalaca. Zato je Svetska zdravstvena organizacija 2005. godine odredila poseban dan zahvalnosti davaocima krvi i dan kada treba ohrabriti još ljudi da dobrovoljno daju krv.
Dan borbe protiv nasilja nad starijima prvi put u svetu obeležen je 15. juna 2006. godine, a inicijator njegovog obeležavanja bila je Međunarodna mreža za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA). U Srbiji je prvi put ovaj datum obeležen 15. juna 2007. godine na inicijativu Crvenog krsta Srbije. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava uz usku saradnju javnog i civilnog sektora.
Nasilje širom sveta je ozbiljan javnozdravstveni, ali i društveni problem jer predstavlja kršenje ljudskih prava, kako u razvijenim tako i u nerazvijenim društvima. Na meti nasilja mogu biti osobe oba pola, različitog uzrasta, obrazovanja, kulture, etničke pripadnosti, ekonomskog statusa, različitog zdravstvenog stanja i religijskog opredeljenja.
Međutim, iako nasilje nad starijima zahvata sve slojeve društva, svedoci smo da se ono nedovoljno prijavljuje i da registrovani slučajevi predstavljaju vrh ledenog brega, pa se o rasprostranjenosti govori u obliku procena, jer osobe koje su nasilje doživele vrlo često pate u tišini uz narušeno zdravlje i dostojanstvo.
Zlostavljanje starijih je često skriveno, potcenjeno i ignorisano i dugo se smatralo da je ono privatna stvar. Nije iznenađenje da se ono uglavnom prijavljuje mnogo manje nego što se dešava.
Tokom epidemije kovid-19 starije osobe su posebno bile pod rizikom od ejdžizma, finansijskog zlostavljanja i zanemarivanja.
