Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Badnji dan i Badnje veče. Sa badnjakom, vernici u kuću unose sreću, zdravlje i napredak uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.

Badnji dan je i poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista, praznika cele porodice, koja je tada na okupu.

Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, sa slamom, unosi u kuću.

Na­ve­če Bad­njeg da­na, na Bad­nje ve­če, lo­ži se bad­njak.

Ovo mla­do dr­vo, obič­no hra­sto­vo, sim­bo­li­še Hri­sta i nje­gov ula­zak u svet. Lo­že­nje bad­nja­ka pred­sta­vlja to­pli­nu Hristo­ve lju­ba­vi. 

Unosi se i slama u koju se stavljaju posebni mali darovi, a deca ih uveče traže po kući pijučući. Taj običaj se u narodu tradicionalno zove pijukanje. Nakon toga sledi posna večera. 

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.