Sada je sasvim izvesno da na klupi Tekstilca iz Odžaka neće u nastavku prvenstvene trke u Srpskoj fudbalskoj ligi Vojvodina sedeti perspektivni stručnjak Zoran Ćirić. Do poslednjeg trenutka uprava plavo-belih je pokušavala da ubedi ovog mladog trenera da preuzme vruć krompir u ruke i dovede Odžačane u sigurnu luku.

– Učinili smo sve da se dogovorimo sa Ćirićem, ali nije želeo da se prihvati posla, ne zato što se uplašio zadataka koji bi se pred njega postavili, već zato što želi dokazivanje u nekom jačem klubu. Objasnio nam je lepo da se zasitio rada u našoj sredini, gde je proveo poslednjih deset godina, prvo kao igrač a potom i kao trener u tri navrata. Pošto je imao uspeha, smatrali smo da je on najbolje rešenje u ovom trenutku, kada smo se posle jesenjeg dela našli u opasnoj zoni. Razumeli smo njegovu želju za trenerskim dokazivanjem i poželeli mu sreću u novom klubu – kaže predsednik Tekstilca Desimir Đokić.

Nije ni čudo što je rukovodstvo Tekstilca želelo da se Ćirić po četvrti put nađe na klupi kluba u kojem je ponikao i završio igračku karijeru. U razdoblju većem od jedne decenije, sa uspehom je nekada nastupao za prvoligašku ekipu Bečeja, potom je kraće vreme proveo u beogradskim crno–belima i novosadskoj Vojvodini. Najuspešniji deo karijere je proveo na Kipru, gde je igrao za Anortozis i Olimpijakos, potom u Apolonu iz Atine. Po povratku iz inostranstva, igrao je četiri sezone za prvoligašku ekipu Mladosti iz Apatina, dok je polusezonu proveo u ČSK Pivari iz Čelareva.

Imao je dobre trenere u tim klubovima od kojih je dosta naučio. Reč je o Dragomiru Okuki, Ljubiši Tumbakoviću, Dušanu Mitoševiću, Miloradu Kosanoviću, Dragiju Bogiću i Miroslavu Vukašinoviću.

– Sve su to trenerske veličine od kojih se imalo šta naučiti. Poštujem ih jer sam zahvaljujući njima napravio uspešnu igračku karijeru. Dosta toga sam od njih naučio i kao trener to primenjivao u svom novom poslu. Posvetio sam se pre četiri godine trenerskom pozivu i tu želim da se dokazujem. Tekstilac jeste i biće moj klub uvek, ali moram da razmišljam o egzistenciji svoje porodice. Zbog toga nisam mogao prihvatiti poslednju ponudu matičnog kluba. Imao sam nekih kontakata proteklih dana sa nekoliko klubova koji bi želeli da me vide na njihovoj klupi. Još se nisam odlučio, verovatno ću to učiniti vrlo brzo, ali moram dobro da izvažem sve činjenice. Ne smem se zaletati. Upisao sam i školu za “profi licencu”, koju ću završiti za dve godine, pa će onda biti lakše otisnuti se u inostranstvo – ističe Ćirić, kome njegove starije kolege predviđaju i uspešnu trenersku karijeru.