Iako je zagazio u 44. godinu, Ratkovčanin Dragan Jovović još uvek ne razmišlja o kraju igračke karijere. U poslednjih godinu i po dana standardni je igrač i trener ekipe FK Krivanj iz Selenče, koja se uspešno takmiči u Međuopštinskoj ligi Bačka Palanka. Nema sumnje da je ovaj stameni defanzivac najstariji igrač u ovom delu Bačke, kojem još uvek ne pada na pamet da stavi tačku na uspešnu igračku karijeru.

– Iskreno rečeno, još uvek se dobro osećam i ne padaju mi teško treninzi ni utakmice. Čim prvi put osetim da više ne uživam u igri, biće to i kraj moga loptanja. Taj trenutak je još daleko, jer se još uvek dobro nosim sa znatno mlađim rivalima, pa i ne razmišljam o povlačenju sa terena na kome sam proveo više od tri decenije. Ovde su me lepo prihvatili igrači, uprava i simpatizeri, a može nešto i da se zaradi, pa ću najverovatnije ovde i završiti karijeru – kaže Jovović.

Kad su mu u Selenči ponudili mesto trenera, uprava je insistirala da Jovović istovremeno bude i igrač. Došao je u trenutku kada se klub nalazio na začelju, a sada je u gornjem delu tabele sa izgledima da se umeša u borbu za ulazak u viši rang, što govori da ovaj fudbalski veteran ima i afiniteta za trenerski poziv. Trenutno ima “B” licencu, ali ne misli da stane na tome, pošto želi da se dalje stručno usavršava.

Počeo je sa deset godina da juri za loptom u matičnom Radničkom iz Ratkova, gde je fudbalsku azbuku savladao kod trenera Mirka Ostojića. Potom je usledio odlazak u Tekstilac iz Odžaka. Bila je to jaka generacija u kojoj su igrali: Vasa Rutonjski, Stole Ilić, Bora Spasić, Ivan Smiljković, Saša Ignjatović, Nebojša Grozdanović, Nenad Đukić…

Posle pet godina provedenih u Tekstilcu, ponovo se vraća u matični klub koji je tada igrao značajnu ulogu u Vojvođanskoj ligi. Bila je to i najbolja generacija Ratkovčana u kojoj su svojom igrom odskakali Prelić i Simonović, a Jovović je sa Ivanovićem, Krunićem, Batričevićem, Došenom, Nikolićem i ostalima bio nezamenljivi član ekipe koju je uspešno trenirao Božidar Đuđa Božović.

– Bila je to nezaboravna generacija koja je ostavila dubok trag u istoriji kluba. Mi smo harali u tadašnjoj Vojvođanskoj ligi i šteta je što nismo uspeli da u doigravanju pobedimo ekipu Čoke i plasiramo se u Srpsku ligu – priseća se davnih vremena Jovović.

Jovović je pet godina bio i standardni član reprezentacije policije Jugoslavije. Bilo je to u periodu od 1999. do 2005. godine. Odigrao je 12 utakmica i dao četiri gola. Bili su to mečevi protiv bivših jugoslovenskih republika, zatim dueli protiv Bugarske, Turske, Albanije, Rumunije i Mađarske.

– Bili su to zanimljivi mečevi, naročito je rivalitet bio izražen protiv naših kolega iz bivših bratskih republika. Sevalo je na terenu, ali smo posle utakmica znali dugo da sa nostalgijom pričamo o nekadašnjim vremenima kada smo živeli u istoj zemlji – podseća na te nezaboravne dane Jovović.

Svoje najbolje partije Jovović je pružao na mestu štopera, gde su do punog izražaja dolazili svi njegovi igrački kvaliteti. Osim pomenutih klubova, igrao je još za somborski Milicionar, OFK Odžake, Panoniju iz Lalića, Budućnost iz Savinog Sela.

– Ukupno je to 34 godine neprekidnog druženja sa loptom. Bilo je dosta uspeha, ali i poraza koji su me samo čeličili. Iz njih sam izvlačio pouke, pa je to sada moje dragoceno iskustvo koje kao trener prenosim na igrače. Imam motiva da se dokažem i kao trener, verujem da ćemo u nastavku trke za bodove biti ozbiljni konkurenti za ulazak u viši rang – kaže sa optimizmom veteran Dragan Jovović.

Igrači mu bezrezervno veruju, jer je on tokom svih godina svoje igračke karijere nastojao da reči pretvara u dela. U tome je u velikoj meri i uspevao!