Trojicu radnika firme AD “Garant”, Marinka Žakulu, Miroslava Miljanovića i Nikolu Stoisavljevića, konačno je izdalo strpljenje i rešili su da o svojim problemima progovore javno, jer više ne vide mogućnost da će se bilo šta poboljšati vezano za njihov status, kao što ih je sve vreme uveravao većinski vlasnik Mladen Adamović iz Futoga, koji je pre dve godine otvorio pogon u Odžacima. Iako su redovno radili od prvog dana u ovom preduzeću, oni već 13 meseci nisu primili platu, pa se dug gazde prema njima popeo na iznos koji se kreće od 250.000 do 300.000 dinara – kažu nezadovoljni radnici.

Reč je o firmi koja je trebalo da se bavi obradom delova motora, radilica, klipnjača i bregastih osovina. Ceo projekat je vredeo 120 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj izdvojio 30 miliona dinara. Verovalo se da su Odžaci pravo mesto za ovu vrstu posla. U lokalnoj samoupravi su bili zadovoljni što se posle duže vremena otvorio jedan pogon u kome je posao našlo 15 radnika. Međutim, vrlo brzo se pokazalo da se investitor preračunao i da je zamišljeni plan teško ostvariti u složenim uslovima tržišnog poslovanja.

– Sve ovo što nam se dešava neodoljivo podseća na igranku bez prestanka. Stalno nam se pričalo kako će vrlo brzo doći do promena na bolje i biti dosta posla koga je sve manje. Dva motora iz “Azotare Pančevo” koja smo rasturili, nismo mogli sastaviti jer nemamo delova kojima bi ih zamenili, pa već pet meseci stoje u našoj hali. Više ne verujemo pričama da će nam biti isplaćene zaostala dugovanja, pa ćemo to morati naplatiti putem suda – kaže Žakula.

Većinski vlasnik odbacuje sve priče o mogućem zatvaranju ovog pogona. Menadžment firme najavljuje novi posao koji bi mogao popraviti nepovoljno stanje u preduzeću.

– Gotovo od samog početka u “Garantu” je sve krenulo loše. Priče da ćemo imati posla preko glave i da ćemo redovno primati plate, odnosile su se samo na prvih nekoliko meseci. U toku prošle godine primio sam 30.000 dinara, dva puta nam je plaćeno po 3.000 dinara za putne troškove, dobili smo i jedan paket suhomesnatih proizvoda u vrednosti od 10.000 dinara i pet metara drva za loženje. Meni firma duguje 12 plata i 22 putna troška, što je negde oko 300.000 dinara. Ne verujem da će biti bolje – objašnjava Stoisavljević.

U rukovodstvu ove firme ističu da se celokupna situacija u zemlji neminovno morala nepovoljno odraziti i na poslovanje “Garanta”, i da je zbog toga došlo do zastoja u isplati.

– Poteškoće su naročito bile izražene u drugoj polovini prošle godine kada se teško dolazilo do nabavke repromaterijala. Najveći problem je što se nisu mogla naplatiti dospela potraživanja za izvršene usluge i proizvode u visini od 19,5 miliona dinara na domaćem i 300.000 evra na inostranom tržištu. Da smo to uspeli naplatiti, sve bi bilo drugačije. Nadamo se da ćemo uz pomoć države uskoro naplatiti ta inostrana potraživanja. Ukoliko se to ne desi, verujem da ćemo izmiriti svoje obaveze prema radnicima, jer je u izgledu da realizujemo jedan ozbiljan posao sa Rusima – kaže Svetlana Bukvić, predsednik odbora direktora u “Garantu”.

Preostali radnici ne veruju više ovakvim pričama jer su često u prošlosti na sličan način uveravani u bolje sutra koje nikako da dođe.

– Kako verovati u tako nešto kad nam se već mesecima niko od rukovodećih ljudi nije obratio. Sa našim problemima smo upoznali čelnike lokalne samouprave. Mi tražimo samo ono što nam po zakonu pripada. Pre nego što sam došao u “Garant” radio sam u somborskom “Banetu Sekuliću”, gde su mi takođe ostali dužni. Suočavajući se sa sličnim problemima naše mlađe kolege su napustile firmu, dok smo mi stariji bili strpljiviji nadajući se da će biti bolje. Ali i našem strpljenju je došao kraj, jer ovako više ne ide – ističe Miroslav Miljanović.