Iako se i ranije znalo da poslastičar Ćufli Miniri (72) pravi odličan sladoled, sada je za to svoje umeće dobio i zvaničnu potvrdu. Na poslednjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu koji je održan od 14. do 21. maja u Novom Sadu, Miniri je u vrlo jakoj konkurenciji kolega iz Srbije i drugih država uspeo da bude najbolji i dobije zlatnu plaketu i diplomu, za ono što su njegove vešte ruke uspele da naprave. Napravio je sladoled od vanile, šumskog voća, rajski plod i italijanski ferero roše, tako da nije ostavio dilemu kod žirija koji mu je jednoglasno dodelio zasluženo priznanje za ono što im je servirao. Da ovaj uspeh nije bio slučajan, najbolja je potvrda što je i godinu dana pre toga na istom takmičenju dobio priznanje da je najbolji.

– Vrlo sam zadovoljan što sam i po drugi put proglašen za najboljeg sladoledžiju. Konkurencija je bila vrlo jaka, ali ja o tome nisam razmišljao dok sam spravljao svoje specijalitete. Imam oprobani recept koji se u našoj familiji primenjuje više od sto godina. Ovaj posao je počeo moj deda, nasledio ga je moj otac Azis koji mi je preneo tajnu kako napraviti kvalitetan sladoled! To su stvari koje se prenose s kolena na koleno i ostaju u krugu porodice. Tim putem je krenuo sada i moj sin, pa verujem da će i on uspešno nastaviti ovu višedecenijsku tradiciju. Iako sam odavno u penziju ja i danas svakog dana radim. Nije mi to teško, pogotovo kad vidim da naše mušterije odlaze zadovoljne i da se iznova vraćaju u našu poslastičarnicu – kaže Miniri.

Ovaj uspeh nije iznenadio Odžačane koji godinama rado navraćaju do poslastičarnice “Grand” da se osveže porcijom sladoleda za koji znaju da će biti prvoklasnog kvaliteta. Pošto se ovaj objekat nalazi u centru mesta i pored frekventnog puta koji vodi prema hrvatskoj granici i Somboru, tu rado svraćaju i putnici namernici iz Beograda, Novog Sada, Subotice, Apatina, Sombora, Osijeka, Belog Manastira. Svakog dana na raspolaganju imaju 24 vrste sladoleda, a spravljanje svakog je priča za sebe. U proseku se na dan proda od 150 do 200 kugli, a jedna košta 40 dinara. Posao dobro ide i za četiri-pet meseci koliko traje sezona može se solidno zaraditi – tvrdi poznati odžački sladoledžija.

– Znaju oni svi da će ovde dobiti kvalitetan sladoled, jer u njemu nema ništa veštačko. Ako se tome doda da i ne štedimo kod punjenja, onda nije čudo što imamo dobar promet – ističe Miniri, koji je još kao mladić stekao diplome poslastičara, pekara i kuvara.

I u ostala dva zanata Miniri je postigao majstorstvo. To mu je tokom svih ovih godina omogućavalo da po završetku letnje sezone, kada sladoled ne ide, u ostalim mesecima priprema neke druge đakonije. Želja mu je da napravi jedan restoran gde bi se za svakoga našlo ponešto. U tome ga podržava sin Muhamer i snaha Sehabe, koji će po svemu sudeći nastaviti porodičnu tradiciju.

Iako je ova porodica u vreme ratnih događanja imala dosta problema sa grupicama lokalnih ekstremista, nijednog trenutka ovaj Odžačanin nije želeo da napušta sredinu u koju je došao pre pola veka. Kaže da je i sada oseća kao svoju, kao što ga je učio otac Azis, a on to osećanje prenosi na svojih pet ćerki i sina.