Banka ne odgovara ako se nekom drugom greškom uplati novac

Svakome se desilo da je pogrešio prilikom popunjavanja neke uplatnice. Kada se to radi na klasičan način na papiru, grešku otkrije službenik pošte ili banke kad ukucava pogrešan broj. Mobilno i elektronsko bankarstvo su druga priča. I šta onda valja činiti onome ko je pogrešio?

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da jedinstvena identifikaciona oznaka označava kombinaciju slova, brojeva, simbola koju pružalac platnih usluga utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i njegovog platnog računa. Ako je platni nalog izvršen u skladu s jedinstvenom identifikacionom oznakom primaoca plaćanja iz tog naloga (odnosno unetim brojem tekućeg računa), smatra se da je taj nalog pravilno izvršen u delu koji se odnosi na određenje primaoca plaćanja, bez obzira na druge podatke dostavljene pružaocu platnih usluga.

– Ukoliko je platilac prilikom iniciranja transakcije svom pružaocu platnih usluga dostavio broj tekućeg računa lica kojem nije nameravao da plati, njegov pružalac platnih usluga nije odgovoran za nepravilno izvršenu transakciju. Dakle, ukoliko broj računa kao jedinstvena identifikaciona oznaka nije tačan, pružalac platnih usluga nije odgovoran za neizvršenu ili nepravilno izvršenu platnu transakciju. S obzirom na to da je u pitanju greška platioca, a ne pružaoca platne usluge, sva odgovornost je na platiocu da zahteva povraćaj novca od primaoca. Platilac povraćaj novca može zahtevati direktno od lica kome je novac uplatio ili preko pružaoca platnih usluga – navode u NBS.

Postupak je isti bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice. Ako je primalac novca pravno lice, odnosno preduzetnik, onaj ko je greškom uplatio podatke o vlasniku računa može da pronađe u jedinstvenom registru računa, koji vodi NBS, gde se unosom podatka o broju računa može doći do ostalih podataka o pravnom licu, odnosno preduzetniku, tako da platilac može bez odlaganja kontaktirati s firmom kojoj su sredstva greškom uplaćena i zahtevati povraćaj sredstava.

S druge strane, podaci o brojevima računa fizičkih lica nisu javno dostupni podaci, tako da u slučaju kada onaj ko plaća ne zna ko je primalac, najbolje je da se odmah obrati svom pružaocu platnih usluga (pošta, banka, menjačnica…). U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, pružalac platnih usluga platioca dužan je da, na zahtev korisnika platnih usluga, odmah preduzme sve razumne mere kako bi onome ko je platio bio vraćen iznos platne transakcije, a pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da s tim ciljem sarađuje s platiocem, kao i da pruži sve potrebne informacije kako bi se povratio iznos platne transakcije. Ako povraćaj novčanih sredstava platiocu nije moguć, banka je dužna da na njegov pismeni zahtev odmah dostavi sve raspoložive informacije koje su potrebne za ostvarivanje prava na povraćaj novčanih sredstava (npr. informacije o primaočevom pružaocu platnih usluga ili o primaocu plaćanja).

U određenom broju slučajeva, kada povrat novca nije moguće ostvariti na neki od prethodnih načina sudski postupak ostaje jedina alternativa i tada korisnik dalju proceduru za povraćaj greškom prenetih novčanih sredstva sprovodi u skladu sa opštim pravilima o sticanju bez osnova koja su utvrđena u Zakonu o obligacionim odnosima – podnošenjem tužbe nadležnom sudu.

Izvor: Politika

Categories: