Kako bi se brojnost ptica vodenih staništa, njihova rasprostranjenost i stanje područja na kojima borave redovno pratilo i analiziralo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije svake godine tokom januara sprovodi međunarodni popis ptica vodenih staništa.
Popis divljih ptica ove godine traje od 9. do 31. januara na teritoriji cele Srbije.
Sa plovila ili najčešće pešaka broje se patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i druge ptice koje borave na vodama ili uz njih.
Miloša Nikolića iz Karavukova je ljubav prema prirodi i životinjama dovela u Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, gde je najpre bio član i volonter, a sada je terenski ornitolog Društva i regionalni koordinator popisa za Zapadnu Bačku.
– U popisu mogu učestvovati i potpuni početnici, dakle i ljudi koji se ne razumeju toliko u ptice. U svetu se ova aktivnost sprovodi od 1966. godine, dok Srbija učestvuje od 1982. godine. Svi koji su zainteresovani mogu pisati na mejl iwc@pticesrbije.rs i njihove prijave biće prosleđene lokalnim koordinatorima – navodi Nikolić.
Napominje da je za učešće u popisu ptica dovoljna dobra volja i malo slobodnog vremena.
– Bilo bi poželjno da imaju dvogled, ali se krupnije ptice kao što su labudovi, čaplje, kormorani i patke ako su blizu, bez problema mogu prepoznati i bez toga. Pored izgleda, ptice se mogu prepoznati i po zvuku, ali je za to ipak potrebno malo iskustva i znanja o različitim tipovima oglašavanja. Ko to želi da nauči ima našu aplikaciju “Ptice na dlanu”, koja je jako dobra i iz nje može naučiti o tome kako prepoznati ptice po oglašavanju i izgledu, kao i o njihovoj rasprostranjenosti – dodaje Nikolić.
Kanale kod Karavukova ribe koriste kao zimovnike, pa u ovom periodu godine oni privlače veliki broj ptica.
Zahvaljući dobrim uslovima za ishranu na okolnim slatinskim livadama, mnoge retke vrste rado posećuju ove terene, a neke ovde i provode zimu.
– U dosadašnjem popisu zabeležili smo prisustvo velikog ronca, koji je jako redak na kanalima i dosta je češći na Dunavu i patke dupljašice, koja je takođe retka. Redovno je prisustvo orla belorepana, poljskih eja i eja močvarica. Pored ovog dela slatine i kanala, popisujemo takođe ptice u zaštićenom području Gornjeg Podunavlja, tu imamo veliku pomoć od strane “Vojvodinašuma”. Zajedno sa njihovim čuvarima obilazimo Monoštorski i Apatinski rit – kaže Nikolić.
Naš sagovornik ističe da je važno promovisati potrebu zaštite ptica i njihovih staništa, kao i drugih divljih vrsta značajnih za očuvanje biološke raznolikosti.
– Zanimljivo je da beležim prisustvo dabrova na skoro svim delovima kanala. Kada sam počinjao da radim ovo, neke 2017. godine, beležio sam aktivnost dabrova na delu kanala bliže Dunavu, ali se njihovo stanište sve više širi prema Srpskom Miletiću i Deronjama. Kada vidite da je izgriženo stablo i potopljeno u vodu, sigurno se radi o dabru – kaže Miloš Nikolić i napominje da se radi o ekološki važnoj i trajno zaštićenoj vrsti.
Podaci o brojnom stanju ptica u Karavukovu i ostalim lokacijama koje će do kraja januara obići ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International.
Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koristiće se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou i uopšte značaja vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti, navode iz Društva.
