Istorija školstva je škola prošlosti. Prošlost Odžaka se može ispričati i kroz istoriju škola koje su bitisale u mestu. Gde su nekadašnje generacije sticale znanje, pitali smo istoričara Muzejske jedinice Marka Bajčeva, koji se bavio temom razvoja školstva u Odžacima, istražujući dostupne pisane izvore.

Kako bi se što bolje shvatio razvoj obrazovnog sistema u Odžacima, potrebno je vratiti se nekoliko vekova unatrag.

– Počeci razvoja školstva datirani su za 18. vek. Tada na prostoru naše opštine dolazi do otvaranja velikog broja srpskih narodnih škola i rimokatoličkih narodnih škola. To su bile preteče današnjih osnovnih škola, konkretno u Odžacima se 1759. godine otvara prva rimokatolička narodna osnovna škola, ali ni jedan ni drugi tip škole nisu imale dug vek. Pre svega, one nisu imale uredbe, nisu postojali zakoni koji su uređivali njihov rad, nisu postojali nastavni planovi i programi, kao ni prostor gde bi se odvijala nastava – navodi Bajčev.

Prestanak rada ovih prvih škola nije, međutim, značio i zaustavljanje razvoja obrazovnog sistema u Odžacima. Zanatsko udruženje koje je osnovano 1818. imalo je svoj poseban kodeks za školovanje podmlatka, a 1886. otvara se Šegrtska škola koja će upisati dva odeljenja sa 83 učenika, od kojih jedno odeljenje za nastavu na srpskom jeziku.

Tek početkom 20. veka školski i obrazovni sistem se ustaljuje i postaje više realistički.

– Za razvoj školstva u Odžacima bitan je 20. vek, konkretno 1917. godina kada se otvara Građanska škola, koja predstavlja preteču srednjih škola na ovim prostorima i ona se nalazila pored današnje OŠ “Miroslav Antić”. Šta je bitno reći za tu školu, u njoj se nije učio latinski jezik, takav tip srednjih škola je bio izuzetno zastupljen u Bačkoj i iz nje se moglo preći samo u Učiteljsku školu. Postojalo je zatim nekoliko tipova građanskih škola, da bi 1944/1945. na njihovom mestu bila otvorena Državna niža gimnazija – kaže Bajčev.

Prema njegovim rečima, Gimnazija će nakon toga proći kroz nekoliko reformi: od Državne niže gimnazije postaće Realna gimnazija, pa potom Potpuna mešovita gimnazija, da bi se došlo do današnje škole sa nekoliko smerova.

Značajna godina za istoriju školstva u Odžacima je i 1986. kada se osniva OŠ “Miroslav Antić”, dok se tadašnja OŠ “Boris Kidrič” seli u novu zgradu, poznatu kao “nova škola” i od školske 1993/1994. godine promeniće ime u OŠ “Branko Radičević”.

– Veoma je važno pomenuti da se pre toga otvara i Srednja tekstilna škola 1955. godine. Ona će biti od posebnog značaja za naseljeno mesto Odžaci iz razloga što dolazi do saradnje industrije i obrazovno-vaspitnog sistema. To znači da će veliki broj đaka po završetku te srednje škole nastaviti rad u nekim od najznačajnih fabrika koje su otvarane u drugoj polovini 20. veka – kaže Bajčev i dodaje da su sa otvaranjem novih fabrika otvarani novi mašinski i hemijski smerovi.

Nakon reforme obrazovanja sredinom sedamdesetih godina, prve generacije učenika upisivale su deveti i deseti razred, a novoosnovani Srednjoškolski centar primio je petnaestogodišnjake i šesnaestogodišnjake iz cele opštine.

– Najviše učenika, konkretno kad je u pitanju srednje obrazovanje, bilo je sa uvođenjem devetog i desetog razreda, kada je postojao zajednički Srednjoškolci centar. Tada dolazi do spajanja srednjih škola i u to vreme u prvi razred srednje škole upisivano je više od deset odeljenja, što je za današnje uslove nepojmljivo – kaže naš sagovornik.

Napominje da se temom razvoja školstva u Odžacima niko nije bavio dugi niz godina i ističe da je veoma važno shvatiti koliko je otvaranje škola razvilo Odžake kao mesto. Zajedničko za sve srednje škole je to da su iznedrile brojne generacije učenika koji su se po završetku školovanja na višim školama i fakultetima vratili u Odžake i dali veliki doprinos napretku mesta, zaključuje istoričar Marko Bajčev.