Prošlost jednog mesta može se upoznati i kroz istoriju zanatstva. Istorija zanatstva u Odžacima predstavljena je na tematskoj izložbi postavljenoj u Muzejskoj jedinici Narodne biblioteke “Branko Radičević”, ustanovi u kojoj su izloženi neki od vrednih predmeta koji pričaju priču o odžačkim majstorima.

– Kada govorimo o razvoju zanatstva u našoj sredini, konkretno u Odžacima, važna godina je 1813. kada Odžaci postaju varoš, a bez razvoja zanata i zanatske proizvodnje ne bi mogli ni da dobiju taj status. Godine 1818. razvija se zanatsko udruženje, a polovina 19. veka smatra se zlatnim dobom zanatstva. Do te godine zanatstvo ima primat u odnosu na industrijsku proizvodnju. Sve posle toga je već blagi pad zanatstva koji će se osetiti i kroz čitav 19. vek, ali i u 20. veku. Za Odžake je važna 1886. godina kada se otvara Šegrtska škola, nadaleko poznata ne samo u našoj sredini već i mnogo šire, osniva se iste godine Zanatstva korporacija, a sa početkom 20. veka otvara se Fabrika kudeljnog vlakna i kanapa u okviru koje će od 1920. godine postojati farbara za bojenje tkanine. Veliki broj Odžačana i ljudi iz okoline je radio u samoj firmi – ispričao nam je Marko Bajčev, istoričar Muzejske jedinice u Odžacima.

Naš sagovornik navodi da su u periodu između dva svetska rata otvorene i fabrika piva (1920), pekara i trgovačka radnja (1920), štamparija “Minerva” (1939) i mnoge druge zanatske radnje.

Zanatlije su u prošlosti Odžaka bili ugledni članovi društva koji su svojim trudom, umećem, otvorenošću za nova znanja i onim što se danas naziva preduzetnički duh, umnogome pomogli razvoju mesta.

– Odžaci su u periodu do 1850. godine imali oko 120 zanatlija, među kojima su bili stolari, tesari, kolari, farbare i sve su to bili ugledni članovi samog esnafskog udruženja. I oni su u velikoj meri uobličili ovo mesto u tom periodu i radili na razvoju same privrede u Odžacima – istakao je Bajčev.

Poznato je da su samo pripadnici cehova odnosno esnafa mogli legalno da se bave određenom radinošću, a da bi se steklo zvanje majstora trebalo je učiti godinama.

U Muzejskoj jedinici u Odžacima izložena je replika zanatskog ili majstorskog pisma izdatog jednom pripadniku kovačkog zanata iz Filipova, današnjeg Bačkog Gračaca. Taj dokument predstavlja važno i dragoceno svedočanstvo o istoriji zanatstva na ovim prostorima.

– Pred nama se nalazi važan pisani istorijski izvor koji ima svoj pečat, grb, potpise članova konkretno ovde kovačkog zanata. Sam dokument datira iz avgusta meseca 1851. godine i govori nam o jednom, možemo slobodno reći šegrtu koji se pokazao kao veoma vredan, disciplinovan u odrađivanju svoje pripravničke prakse na neki način u to vreme i nakon toga je i sam stekao mogućnost da postane glavni majstor i da ima svoju vlastitu radionicu – kaže Marko Bajčev o dokumentu čiji se original nalazi u Arhivu Vojvodine.

Mnogi od starih zanata kojima su se bavili stanovnici Odžaka danas su zaboravljeni, a retki poput sajdžijstog, obućarskog ili sodadžijskog još uvek odolevaju vremenu i iskušenjima koje nosi modernizacija.

Razvoj zanatstva u Evropi u velikoj meri je uticao i na razvoj zanatstva u našoj zemlji

Kada se govori o razvoju zanatstva u Evropi potrebno je pomenuti nekoliko stvari. Zanatstvo i trgovina su se razvijali u gradovima, dok je poljoprivredna proizvodnja bila najviše zastupljena među seoskim stanovništvom. Važno je istaći značaj esnafa ili ceha koji predstavlja udruženje zanatlija iste struke. Na čelu esnafa nalazili su se majstori, a za njih su radili šegrti.

– Posle četiri do sedam godina rada, šegrt je sticao pravo da bude kalfa i radio je kod majstora za platu. Nakon proteka određenog vremena i sam je sticao pravo da postane glavni majstor, posle određene gozbe koju bi priredio za sve članove esnafa – objašnjava Marko Bajčev, istoričar Muzejske jedinice.

Polovina 19. veka smatra se zlatnim dobom zanatstva u Vojvodini, a kroz čitav 20. vek zanatstvo u velikoj meri opada na našim prostorima. Posle Drugog svetskog rata donesen je Zakon o nacionalizaciji i on je u velikoj meri uticao da zanati postepeno u narednim decenijama propadaju i ustupaju mesto industrijskoj proizvodnji.