Povodom 65. godišnjice postojanja BSK-a u Bačkom Brestovcu je gostovala novosadska Vojvodina. Kombinovani tim prvoligaša savladao je domaćine sa 4:1, poluvreme 4:0. Jedini gol za Brestovčane postigao je Stanić. Saradnja Brestovčana i Novosađana je tradicionalna. Između ostalog to pokazuju i prijateljske utakmice odigrane povodom pedesete, šezdesete i sada, povodom 65. godišnjice postojanja najstarijeg fudbalskog kolektiva u opštini. U dugogodišnjoj istoriji BSK je imao nekoliko zapaženih uspeha, a jedan od najvećih je osvajanje Kupa područja pre tri godine (na fotografiji: detalj sa uručenja pehara).
(“Glas odžačke komune”, 22. novembar i 24. decembar 1978. godine)
Godinu koju ispraćamo zapamtićemo i po jednom jubileju: šezdesetpetogodišnjici fudbala u Bačkom Brestovcu. Bez pompe, tiho i skromno ovu godišnjicu obeležili su ljubitelji fudbala ovog starog vojvođanskog naselja. Nije bilo referata, zvaničnih poziva, dodeljivanja priznanja, izjava, svega što prati jubileje. Jednostavno, došli su stari prijatelji iz Novog Sada, iz FK Vojvodine, samo godinu dana mlađi. Došli su oni i 1963. da uveličaju pola veka brestovačkog fudbala i deset godina kasnije kada je dostojno obeležena 60. godišnjica.
Igrali su utakmicu, lepu, prijateljsku. O njoj je već rečeno ono što treba reći, zabeležiti. Gledalaca oko 700, golove za goste postigli su Dragojević 2, Anikić i Novaković, a čast domaćina spasao Petar Stanić. Na ovoj utakmici od svog matičnog kluba oprostili su se Branko Lalić, Boško Rajačić i Mirko Ostojić. Više neće obući plavi dres sa amblemom na kojem piše: BSK, 1913. Bilo je cveća, čestitanja, zagrljaja klupskih drugova… Oproštaj uz pesmu, uveče, pamtiće se dugo. Ostaće uspomena, fotografije, sećanja… Igre toga utorka, poslednjeg dana u oktobru, sećaćemo se dugo: po lepoti, viteštvu na terenu, nije bilo grubosti, psovki, igrali su pravi prijatelji.
U knjizi “Pola veka” (Izdanje FK Vojvodina, Novi Sad, 1964. g.) su potpisi najstarijih fudbalera BSK-a: Ilije Sudarevića, Sime Gagrčina, Dušana Stankova, Đorđa Bekvalca i drugih. Ilija Sudarević je došao iz Subotice. Zapisao je: “Neobično me je obradovao poziv da prisustvujem proslavi kluba u kojem sam i ja igrao pre 40 godina. Želim Vam i nadalje mnogo uspeha”. “Počeo sam da igram 1931. godine od 17 godina života”, napisao je Đorđe Bl. Bekvalac. “Igrao sam u BSK-u od 1931. do 1933. godine. Najlepše se zahvaljujem upravi na pozivu za ovu veliku proslavu” – Dušan Stankov.
U jednoj knjizi (strani izvor) zabeleženo je:
“1913. godine jedne nedelje posle podne u tri sata igrana je prijateljska utakmica sa Veprovcem (današnji Kruščić). Bio je i jedan gledalac sa stolicom i kišobranom. Posle utakmice bila je jedna zakuska uveče u opštinskoj gostionici i posle je došlo do igranke. Posle Prvog svetskog rata u 1927-28. oživeo je fudbal u ovoj opštini (B. Brestovac je tada bio opština), najviše studenti i zanatlije su se bavili sa fudbalom. Boja Kluba bila je crvene majice i bele gaćice”.
BSK je, kao i toliki seoski klubovi, uvek kuburio sa novcem. Oni koji o sportu brinu zvanično, o fudbalu posebno, nikada nisu davali previše. Tako je, uglavnom, po selima bilo ranije. Ali postojali su (valjda će ih večito biti!) fudbalski zanesenjaci, oni koje je lopta uvek opčinjavala i zanosila. Kada je trebalo, a često jeste, oni su pomagali, i rečju, a još češće delom. Uprezani su konji i prašnjavim putevima se putovalo do Sivca, Deronja, Lalića… Na zakazanu utakmicu se moralo stići.
Jedan od entuzijasta, zvanično u BSK-u radi od 1946. godine je i Radoslav Berić – Paja. Berberin, a danas i penzioner, sa fudbalom je drugovao četvrt veka. Poznati je i cenjeni fudbalski radnik. Bio je na svim dužnostima, a najčešće je obavljao posao tehničkog referenta. Njegova radnja je uvek bila puna navijača. Pred neki važan susret u njoj se okupe “stručnjaci” da razmene svoja mišljenja i odaberu najbolju taktiku. Danas su “prostorije” BSK-a u Vojvođanskoj ulici, u prodavnici Poljoprivredne apoteke. Njen poslovođa, Dane Klašnja, tehnički je referent Kluba, a on vodi i svu dokumentaciju. Tu se, opet, kao i ranije, razmenjuju mišljenja, sastavlja tim i vode svakojaki sportski razgovori.
Fudbaleri su na kraju jesenje polusezone zauzeli četvrto mesto. Plasman koji uglavnom i odgovara njihovoj trenutnoj formi i vrednosti. Više brige društva, a posebno društveno-političkih organizacija, za povoljnije uslove rada, treninga i svega drugog, pa se ubuduće mogu očekivati još bolji sportski rezultati.
Poželimo zato, u jubilarnoj godini, da ova želja ne bude bez odjeka.
