U Staparu je završena druga tkačka kolonija u kojoj je učestvovalo dvadesetak žena iz Vojvodine, među kojima i tri članice udruženja “Lenka” iz Odžaka, koje su radile pod budnim okom mentorki iz Pirota i Stapara. Poslednjeg dana koloniju su posetile diplomate i predstavnici medija, a dodeljena su i priznanja najuspešnijim učesnicima.

Uspešnom saradnjom Sombora i Pirota, a uz podršku nacionalnog strukovnog udruženja “Etno mreža” i Ambasade Australije, za samo dve godine revitalizovana je izrada staparskog ćilima.

Sofija Arsić, nacionalni koordinator “Etno mreže” ističe da je kolonija trebalo da da podsticaj lokalnoj zajednici i pokrene svest o značaju staparskog ćilima kao brenda.

– Nama nije bio cilj da proizvodimo ćilime, već da sačuvamo znanje, a to možete samo ako radite sa mladima. Žene koje znaju da rade staparski ćilim treba da im prenesu to svoje znanje, kako bi se oni danas-sutra profilisali kao proizvođači i kako bi izrada staparskog ćilima mogla da dobije i svoju ekonomsku dimenziju – kaže Arsićeva.

Tkačku koloniju koja je trajala od 11. do 14. oktobra organizovali su “Etno mreža” i gradovi Sombor i Pirot u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, uz podršku Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i ambasada Australije i SAD.

– Projekat revitalizacije staparskog ćilima je značajan za grad Sombor i za Mesnu zajednicu Stapar, a realizuje se u saradnji sa gradom Pirotom koji je već ranije prošao ceo postupak revitalizacije i brendiranja pirotskog ćilima. Mi želimo da na isti način sačuvamo i staparski ćilim kao baštinu i deo našeg kulturnog nasleđa – kaže gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Grad Sombor je obezbedio sredstva kako bi Stapar mogao da ugosti žene iz Sombora, Pirota, Odžaka i Srbobrana, kaže sekretar Mesne zajednice Ljiljana Đurišić i ističe da je doček za sve goste bio tradicionalan i da se Stapar potrudio da tokom trajanja manifestacije bude dobar domaćin.

U okviru kolonije predavanje o istorijatu staparskog ćilima održao je tekstilni inženjer Stojko Tomić. Predavanje je organizovano u saradnji sa osnovnom školom iz Stapara, čiji su đaci mogli nešto novo da nauče, kao i da se oprobaju u tkanju, navela je Đurišićeva.

Učesnice tkačke radionice u Staparu drugu godinu za redom bile su Nela Pejčić, Suzana Marković i Ljiljana Mišetić, članice udruženja “Lenka” iz Odžaka, koje su uspešno završile radove na temu koja je bila zadata za ovu koloniju.

Tkalje su na razbojima izrađivale komade sa motivom sa vojvođanskog ćilima, a komisija u kojoj su bili ambasadori Holandije, Australije i Švajcarske, kao i supruga američkog ambasadora, odabrala je najbolje radove.

Čuvena tradicionalna rukotvorina, staparski ćilim, dobila je svoje zasluženo mesto i na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i postala neizostavni deo protokola pokrajinske i republičke vlade i Narodne skupštine kao diplomatski poklon.