Poslednjih godina sve veći problem na terenu predstavlja sušenje mladih zasada voća i vinove loze. Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, neophodno je obaviti prskanje bakarnim preparatima kako bi se uništili patogeni na mestu njihovog prezimljavanja i kako bi se smanjio infekcioni potencijal, objavljeno je na portalu Poljoprivredne savetodavne službe AP Vojvodine.

Ovim prskanjem treba zaštititi stablo i njegove grane i grančice od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama
kore, rak-ranama, mumificiranim plodovima i slično.

Najbolje vreme za tretiranje je kad opadne 70 odsto lišća. Temperatura treba da bude iznad 5 stepeni Celzijusa, a vreme bez vetra. Stabla treba dobro “okupati” kako bi preparat pokrio sve biljne delove. Ako nakon tretmana padne više od 20 litara kiše po metru kvadratnom, treba ponoviti prskanje.

Tokom jeseni i zime je obavezno sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje, kao i uklanjanje polomljenih i starih grana. Svi ovi biljni delovi treba da se iznesu iz voćnjaka i spale kako bi se smanjio infekcioni potencijal.

Preparati na bazi bakra doprinose bržem sazrevanju mladih čokota i sadnica voća. Poslednjih godina zasadi se podižu i u junu. Takve sadnice ulaze nespremne u zimu. Pored gore navedenih, osnovna namena “plavog prskanja” je da se spreči razvoj patogena koji infekcije ostvaruju u jesen i tokom mirovanja voćaka.