Pravilan izbor sortimenta jedan je od preduslova koji će ratarima obezbediti što manji rizik u proizvodnji kukuruza, posebno u sušnim godinama. Preporuka proizvođačima pred predstojeću setvu je da seju deklarisano seme i da poštuju sva pravila agrotehnike.

Poljoprivrednici koji gaje kukuruz u uslovima suvog ratarenja, trebalo bi da pri izboru sortimenta za predstojeću setvu izaberu one FAO grupe zrenja koje će im obezbediti da imaju što sigurniju proizvodnju, rekao je za Radio Odžake dr Đorđe Jocković iz Odeljenja za kukuruz Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Tako će nakon lošeg iskustva sa sušom u proteklim proizvodnim godinama i u uslovima kada se ne može sa sigurnošću reći kakva će biti ova godina, ratari smanjiti rizik u proizvodnji na najmanju moguću meru.

– Proizvođači treba da izaberu barem 3-4 hibrida, samo tako će imati jednu stabilnu proizvodnju. Nadalje, ukoliko se plašimo suše i ukoliko nije bilo dovoljno zimskih padavina, kao što je bio slučaj ove zime u većini regiona, trebalo bi izabrati različite FAO grupe zrenja. Moja preporuka za visoke prinose je da se odabere po jedan hibrid iz grupa zrenja 400, 500 i 600 – kaže Jocković.

Savet ratarima je da ukoliko gaje kukuruz na većoj površini, u okviru iste FAO grupe zrenja izaberu sortimente različitih proizvođača. U našim semenskim kućama preporučuju domaće hibride.

– Mi nemamo kao u Ilinoisu ili Indijani u julu i avgustu velike količine padavina. Naši agroekološki uslovi su puno suroviji kada je proizvodnja kukuruza u pitanju i naši novosadski hibridi su upravo adaptirani za takve uslove, tu su stvarani gde će se i gajiti. Iz tog razloga su i u izrazito sušnoj 2012. godini bili jedni od najboljih i naši zemljoradnici to dobro znaju i poklanjaju im poverenje – kaže stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

On napominje da bi krajem marta trebalo uraditi hemijsku analizu zemljišta u cilju utvrđivanja sadržaja vlage i rasporeda hraniva na dubini od 30 do 120 centimetara, slojevima zemljišta koji su najbitniji za konačan prinos kukuruza.

– Ukoliko je sadržaj vlage relativno mali i azot je ostao u površinskom delu, tada treba sejati ređe i đubriti manje. To znači da ne treba sejati gušće od 70 puta 25 centimetara. To je gustina koja će u povoljnoj godini sa lakoćom dati prinos od deset tona, a u nepovoljnoj, izuzetno sušnoj godini proizvođači će imati sigurno 6-7 tona, što će biti svakako bolje nego da seju gušće pa da nemaju ništa – ističe dr Jocković.

Svaka druga godina će po najavama stručnjaka biti ekstremno sušna. Bez obzira da li se radi o sušnoj ili optimalnoj godini, opšta preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da primene punu agrotehniku. To znači da setvu treba obaviti blagovremeno i kvalitetno.