Pčelar Zdravko Vojnović iz Bačkog Gračaca kaže da u ovom periodu godine treba uraditi zimsko tretiranje pčelinjih društava protiv varoe – krpelja koji ukoliko se olako shvati može učiniti veliku štetu pčelarima, tako što će im desetkovati pčelinja društva. Iskusniji pčelari znaju da je jedno od efikasnijih sredstava protiv varoe oksalna kiselina. Vojnović, čiji pčelinjak smo obišli ovih dana, kaže da tretman oksalnom kiselinom primenjuje već desetak godina. On navodi da se zimsko tretiranje protiv varoe obavlja u novembru ili decembru i dodaje da je rastvor oksalne kiseline u potpunosti bezopasan, kako za pčelara tako i za pčele.
Vojnović ističe da je prvi uslov koji je neophodno zadovoljiti za efikasan tretman rastvorom oksalne kiseline spoljna temperatura, koja mora biti između 5 i 7 stepeni.
– Tretman oksalnom kiselinom se radi kada su pčele u klubetu i kada u košnicama nema legla. Oksalna kiselina deluje preko krvi pčele, preko njene limfe, tako da varoa koja se hrani limfom ugine, i zato se smatra da se nakon tretmana oksalnom kiselinom pčelinja društva očiste 99% od varoe. Mislim da je to najbolje i najprirodnije čišćenje pčele od varoe. Oksalna kiselina, inače, nije otrovna ukoliko se razblaži u šećernom sirupu (rastvor 1:1, 600 grama šećera se doda u 600 mililitara vode), tako što se na kilogram sirupa dodaje 35 grama oksalne kiseline. Otprilike, to je taj rastvor kojim treba da se tretiraju pčele – slabiji rastvor nema efekta a jači može dovesti do uginuća pčela, pri čemu se po jednom društvu upotrebljava najviše 50 mililitara rastvora – navodi ovaj pčelar.
Veliku štetu pčelinjim društvima zimi mogu pričiniti i miševi, pa je potrebno košnice zaštititi i od ovih štetočina, kaže Vojnović i dodaje da je posao koji predstoji pčelarima u narednom periodu prihranjivanje pčela dodavanjem pogače:
– Pčelinja društva se prihranjuju obično posle Nove godine, jer do Nove godine ne bi trebalo da bude problema za njih. Ako su u klubetu, pčele do Nove godine ne mogu potrošiti kilogram hrane, a mislim da je malo takvih pčela koje nemaju kilogram hrane. Tako da se sva prihranjivanja rade u januaru, februaru, kada matica počinje da polaže leglo i kada počinje trošenje hrane, grejanje društva, itd. Tada treba da se dodaju pogače, sad još uvek nije krizno za pčele, što se tiče hrane.
Vojnović, koji je i predsednik Pčelarskog društva „Suncokret“ iz Odžaka“, pčelarstvom se bavi preko 30 godina. Ovaj iskusni pčelar ističe da je protekla sezona što se tiče kvaliteta paše bila prosečna, zadovoljan je bagremovom i suncokretovom pašom, dok je lipova paša, kako ističe, podbacila ove sezone.
– Uljana repica je bila relativno dobra, nisam imao neki prinos ali sam razvio pčele i spremio ih za bagremovu pašu koja je bila zadovoljavajuća. Imao sam tonu meda, a posle sam išao na lipu na kojoj sam dosta loše prošao. Sa jednim delom društava sam išao na suncokret, gde je paša bila jako dobra, imao samo oko tonu i po meda, tako da je, sveukupno gledano, ova godina bila relativno dobra. Prinos po košnici je oko 30 kilograma meda i bio bih zadovoljan da tako bude i u narednoj godini – kaže Vojnović i dodaje da u planu ima i proširenje pčelinjaka sa sadašnjih osamdesetak na nekih stotinu košnica.
