Petnaesto savetovanje pčelara Karavukova održano je sa ciljem unapređenja pčelarske prakse i povećanja proizvodnje meda. Predavač Vuk Bijelac iz Vrbasa, kaže da savremeno pčelarstvo nosi brojne probleme kao što su klimatske promene, prekomerna seča šuma i stradanje pčela.
– Mi pčelari ne možemo ignorisati naše okruženje u kome se nalazimo. Svedoci smo sve nekontrolisanije seče šuma, prskanja i upotrebe savremenih agrarnih metoda. Svedoci smo klimatskih promena kakve smo doživeli prošle godine i jednostavno protiv nekih stvari se ne možemo boriti, ali ono što možemo da učinimo jeste da držimo naše pčele u dobrom zdravlju i u dobroj kondiciji, da mi sami kao pčelari uradimo šta je do nas i postignemo maksimum sa našim društvima. Poljoprivreda je oduvek bila zanimanje gde je čovek gledao u nebo, i onda je svaka godina drugačija i donosi nove izazove ili čak nove radosti, ali ko se bavi poljoprivredom, taj je povezan sa prirodom i svestan samih prirodnih procesa koje ne može da podriva i ignoriše, već treba da učini i da svoj doprinos da taj svet bude bezbedniji i bolji nego što jeste – ispričao je Bijelac.
Da bi svoju tehnologiju pčelarenja predstavio što potpunije i učinio je dostupnom i pčelarima početnicima kako bi im bio potpora u stvaranju sopstvenog pristupa u radu sa pčelama, Bijelac je teorijski i praktično pokazao svoj sistem višematičnog pčelarenja i načine rada, detaljno opisujući opremu koju je konstruisao i na bazi nje utvrdio novu savremenu metodu pčelarenja. Kaže da je pčelarenje celoživotno učenje.
– Pčelarstvo nije zanimanje za koje važi “danas prelistam, sutra zablistam”, već jedno dugoročno ulaganje prepuno rizika i izazova, i onaj ko ne investira i ne prepoznaje sebe u tom momentu i savremenom svetu, ne veže se za inovacije i modernost i za život koji teče i tekao je pre njega, taj neće uspeti da napravi rezultate. Onaj ko se bude vezao za energiju napretka i progresa i za budućnost, taj će se dobro osećati u sadašnjosti jer mu je cilj jasan – rekao je Bijelac.
Pčelari sa velikim entuzijazmom dočekuju novu sezonu medobranja i nadom da će biti pošteđeni stradanja pčela. Pčelarsko društvo “Matica” iz Karavukova organizovalo je tradicionalno savetovanje povodom svoje jubilarne dvadesete godišnje skupštine, kako bi pčelari dobili priliku da nauče nešto novo, razmene iskustva i obnove stečeno znanje, ali i da se razgovara o problemima sa kojima se pčelari suočavaju.
– Ceo svet se menja, pa se menjaju i neke zakonitosti u pčelarstvu. Kada smo počinjali da učimo kao mladi pčelari sve je izgledalo zanimljivo, lako i jednostavno. Međutim, stvari su se malo promenile, naročito u ovih poslednjih nekoliko godina u kojima smo imali kovid i rat u našem okruženju. Med je postao proizvod koji ne mora da se kupi, bez obzira na njegovu dobro poznatu lekovitost i korisnost, i cena meda je pala skoro pa za duplo, problemi sa upotrebom hemije u poljoprivredi i smanjenjem pašnih terena su nešto sa čim se mi pčelari takođe borimo, ali nadam se da će doći bolje vreme za pčelarstvo – kazao je Milovan Milenković, predsednik Pčelarskog društva “Matica”.
Milovan pčelari duže od dve decenije. Poslednjih 16 godina je aktivan u pčelarstvom društvu, najpre kao sekretar i blagajnik, a zatim i kao predsednik udruženja. Prema njegovim rečima, pčelarenje može biti isplativ posao, ali samo uz ozbiljan pristup i ljubav prema pčelama.
Trud, znanje i ulaganje
Vuk Bijelac je otišao u svet da pčelari, sa namerom da jednog dana svoje znanje i iskustvo prenese u Srbiju. Pčelarski zanat je pekao u dalekoj Australiji i Novom Zelandu, da bi se zatim vratio u Evropu, gde je nastavio da stiče dragoceno iskustvo. Poučen svim viđenim on savetuje domaće pčelare da hrabro prigrle inovacije koje daju dobre rezultate.
– Kad budemo počeli da se ravnamo mentalno sa pčelarima iz razvijenijih zemalja, a ne materijalno, onda ćemo krenuti u zdrav napredak. Jednostavno napredak koji su oni ostvarili i način njihovog rada nije došao preko noći, tako što je neko upumpao silni novac u tu granu, već je došao tako što je neko upumpao znanje, ogromnu volju i trud u obrazovanje samih pčelara i cele industrije. Zato i imaju takve rezultate kakve imaju. Ukoliko ne budemo ulagali u znanje i edukacije kao primarni vid težnje da živimo u budućnosti kakvu želim, nećemo uspeti da unapredimo svoje pčelarstvo – zaključio je ovaj poznavalac pčelarenja.
