Na godišnjem koncertu je učestvovalo oko 70 gračačkih amatera, sve tri postave od najmlađih do najstarijih, koji su publici prikazali igre i običaje iz ličkog kraja, pesme sa Kosova, igre iz Šumadije, Leskovca, Ponišavlja i vlaške igre uz zvuke ličke samice Dušana Brkljača i uz pratnju narodnog orkestra Čede Ilića. Da li zbog datuma održavanja ili hladne sale, broj gledalaca je bio nešto manji od očekivanog, njih oko stotinu, ali aplauzi svih prisutnih, i ovoga puta su bili najveća satisfakcija za umetničko stvaralaštvo Gračana koji sa puno entuzijazma, volje i zanosa godinama uspešno rade.
Ponosna na ostvarene rezultate u toku godine i prikazani program te večeri Mirjana Mandić, dugogodišnji umetnički rukovodilac KUD-a Marko Orešković je u izjavi za naš radio iznela svoje utiske:
– Radosna sam što su članovi KUD Marko Orešković beprekorno odradili sve zadatke koji su im bili postavljeni. Deca su kvalitetno igrala od samog početka do kraja, imali smo, da se pohvalim, sedam kompleta naših nošnji i samo jednu smo iznajmili. Sat i po programa kada jedno amatersko društvo pruži bez ponavljanja i bez imalo dosade to je veliki speh. Pripremili smo ovaj program pre svega za svoje selo i svoj narod, ali smo razočarani slabom posetom. Mislim da su na to ovoga puta uticale okolnosti. U sali gde smo držali koncert bilo je neuslovno zbog hladnoće, ali smo se mi potrudili da sve goste pored dobre pesme i igre zagrejemo toplim čajem i kuvanim vinom, i zadovoljstvo gostiju je bilo vidno.
Ova godina je bila jedna od najuspešnijih godina za KUD Marko Orešković iz Bačkog Gračaca. Imali su brojne nastupe u zemlji i inostranstvu. Osvajali su prestižna priznanja na smotrama folklornog stvaralaštva, plasirali se u polufinale emisije Šljivik na Radio-televiziji Srbije, i ove godine uspešno organizovali manifestaciju Ne zaboravi rode, a kao dobri domaćini pokazali su se na manifestaciji Dani krajiške kulture Vojvodine.
Po rečima Mirjane Mandić ovi rezultati ostareni su zahvaljujući istrajnim radom svih članova, koreografa Milke Obradović i mladog Pavla Tojagića koji se obučava za budućeg koreografa, i uz veliku pomoć i podršku, na prvom mestu roditelja, a zatim organizacija i institucija koje su pomažući njihov rad prepoznale sve kulturne i druge vrednosti.
