Socijalni antropolog Martin Hulin iz Bratislave, glavnog grada Slovačke, došao je pre mesec dana u Lalić kako bi spremao doktorsku disertaciju. U ovom mestu, gde je pola stanovnika slovačke narodnosti, namerava da boravi do kraja novembra. Za to vreme cilj će mu biti istraživanje svih vidova života na selu, od rada u polju do raznih vrsta moba, starih običaja koji se i sada upražnjavaju do kulturnih sadržaja. Posebnu pažnju namerava da posveti zajedničkom životu Srba i Slovaka, koji već stotinama godina žive u harmoničnim odnosima.

– Na drugoj sam godini doktorskih studija i studiram na Fakultetu socijalnih i ekonomskih nauka u Bratislavi. Morao sam da studiram negde van svoje zemlje i to je bio jedan od uslova da me Vlada moje zemlje stipendira. Dok sam studirao saznao sam da u Vojvodini žive Slovaci. Na preporuku mog mentora Martina Kanonskog prihvatio sam da to bude Lalić. Raspitivao sam se o mojim domaćinima u Mošovcima (mesto u Slovačkoj), s kojima Lalićani već više od tri decenije gaje bratske odnose posećujući se svake godine. I oni su mi rekli samo reči hvale, pa se više nijednog trenutka nisam dvoumio da dođem u ovu sredinu kako bi pripremao svoju disertaciju. I život na selu je jedan od razloga što sam se opredelio da dođem ovde. Tu je izvor života, gde se najbolje mogu spoznati običaji i kultura jedne sredine, što je u fokusu mog istraživanja – objašnjava Hulin.

Ovaj budući doktor antropoloških nauka smeštaj je našao kod porodice Dobrunke Bačik, gde ima sve uslove za rad a prihvatili su ga kao najrođenijeg. Svakog dana odlazi u kancelariju Mesne zajednice gde mu je, pre svega, internet stalno na raspolaganju. Gde god se nešto dešava u selu i van njega, Hulin je tu da zabeleži i snimi, što bi moglo biti od koristi za njegov rad.

– Mi se trudimo da mu u svemu izađemo u susret, kako bi došao do što više podataka koji su mu potrebni za njegov rad. Lepo smo ga prihvatili i on se već posle mesec dana oseća kao kod svoje kuće – ističe Jaroslav Mudri, predsednik Mesnog odbora Matice Slovačke u Laliću.

Hulin (31) je prvi put u Srbiju došao prošle godine, kada je u Beogradu tri meseca pohađao kurs srpskog jezika. Tu se našao sa brojnim kolegama iz sveta koji su takođe došli da nauče jezik zemlje koja im je bila vrlo interesantna.

– Dosta dobro sam ga tada savladao, tako da nemam problema u komunikaciji sa mojim Lalićanima, koji su vrlo ljubazni i spremni da mi pomognu u svemu. Imam već dosta prikupljenog materijala, ali preda mnom je još mnogo posla koji moram da uradim. Verujem da ću ga završiti do planiranog roka koji ističe u novembru. Mobe me posebno interesuju, pa koristim svaku priliku kako bih video kako ljudi jedni drugima pomažu i upoređivao sa onim kako je to nekada bilo. Nažalost, u gradu toga više nema – naglašava Hulin.