Na ovogodišnjem republičkom takmičenju literarnih sekcija osnovnih i srednjih škola Srbije, drugom nagradom ovenčana je Literarna sekcija “Ljudići” i njen rukovodilac Dušanka Šuput Tričković iz Osnovne škole “Kosta Stamenković” iz Srpskog Miletića.
Organizatori i pokrovitelji ovog kreativnog takmičenja su Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zadužbina “Desanka Maksimović”.
Nagrada “Prof. dr Slobodan Ž. Marković” nosi ime po višedecenijskom profesoru Filološkog fakulteta u Beogradu. Dodeljuje se unazad nekoliko godina. Na konkurs se svake godine javlja stotinjak sekcija osnovnih i srednjih škola širom Republike.
Petočlana Republička komisija pregledala je konkursne priloge, radove, dokumentaciju i materijale. Komisiji je predsedavao prof. dr Boško Suvajdžić, potpredsednik Društva, a ostali članovi su dr Mina Đurić, Bosiljka Milić, Zlata Zlatanović i Branka Maksimović.
U osvrtu Komisije ističe se kvalitet onih sekcija koje “unapređuju svoj rad i bogate sekciju novim sadržajima i uspesima, afirmacijom škole i njenih literata” u vremenu kad se i škola reformiše i menja odnos prema učenju i tradicionalnom načinu prenošenja znanja.
Naglašava se da su novim programom predviđene aktivnosti koje se realizuju na tri načina: kao “usmena produkcija (diskusije, razgovori, monolozi, recitovanja i kazivanja), kao pismena produkcija (pisanje eseja, domaćih zadataka) i kao kombinovana produkcija (referisanje i prezentacija)”.
Razvijanje stvaralačkih mogućnosti učenika i njegovo osposobljavanje za život u 21. veku otvara nove ideje i mogućnosti za rad literarnih sekcija kod nas. Oduvek su literarne sekcije bile kreativno žarište škole, nosilac negovanja lepote misli i lepote reči, te tako treba i da ostane.
Dušanka Šuput Tričković vodi literarnu sekciju “Ljudići” više od dve decenije. Sekciju i sebe – kao njenog rukovodioca, mentora, selektora i moralne podrške deci – predstaviće u nekoliko narednih redova:
– “Ljudići” su jedno kreativno, druželjubivo i fleksibilno udruženje. Mi nemamo klasične sastanke. Sve radimo u hodu – dogovore, pregovore, prigovore. Nemamo stalne članove. Jedni dolaze, pa se zadrže. Drugi svrate, podare nam koji stih, pa odlepršaju. Treći smetaju, al˙ sve to ima svojih čari i razloga. Nemamo zadate, dosadne teme. Hvatamo teme u svakodnevici, po konkursima; kraduckamo i tuđe ideje; smišljamo originalne naslove svojim sastavima; preinačujemo svoje pismene zadatke u traženu temu; prilagođavamo svoje sastave naslovu; svašta radimo.
Vodimo se krilaticom jednom član, zauvek član. Stoga svojima smatramo sada već ozbiljne srednjoškolce, neke mlade učiteljice, Miletićane raseljene od Sidneja do Toronta… Čitamo njihove negdašnje natpise i zapise i – skidamo im kapu. Ali svesni da i mi konje za trku imamo, zdušno se predajemo peru i hartiji, sa jedinim ciljem da vremenom budemo bolji od sebe samih.
Primamo mi i polupismene članove, diveći se njihovom senzibilitetu za određene teme. Ima nešto važnije i od tačke i od zareza! U svakom domaćem i pismenom zadatku, literarnog tipa, nalazimo onu svetlu tačku za koju se hvatamo i razrađujemo joj lepotu i misaonost. U svakom dečjem sastavu tražimo i nalazimo originalnu sliku, lepu misao, neobičan spoj reči, dirljiv iskaz raznovrsnih emocija, novinu i pređenu granicu… U tome je tajna naše svežine i opstanka u internet-vremenima. Kad već mora da se piše, a mora se, onda da pišemo diveći se sami sebi i radujući se što se nađe neko ko nam se, takođe, divi.
Na sceni se živi drugačije no u stvarnosti, a deci to treba, to je terapija duše i duha. Rad sa decom oplemenjuje, decu i nas. Bilo koja scena da je u pitanju, pa tako i literarna, deca vole da se nadmeću, da budu primećena, slavljena i nagrađena. Jedna je radost STVARATI, druga je UŽIVATI u uspehu. A deca umeju oboje.
Kad znam da je moja misija uspela? Kad dete prihvati sugestiju da je to što je napisalo dobro, ali da može i bolje, pa krene da piše drugu, ponekad i treću, verziju, mentorskoj radosti nema kraja. Ako dete teži boljoj verziji svojeg umetničkog izliva i ako želi da iskoriste drugu šansu, ima li većeg cilja i ishoda od ovog!?
Dušanka Šuput Tričković
