Iz Poljoprivredne stručne službe Sombor navode da je u jesen, po završetku berbe, u voćnjaku potrebno uraditi neke mere koje pripremaju voćke za narednu sezonu. Prva mera koja spada u grupu fitosanitarnih je skupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova sa i ispod stabala i polomljenih i starih grana. Prikupljeni materijal potrebno je izneti iz zasada i spaliti, jer se na taj način smanjuje infektivni potencijal za sledeću godinu.
Pored ovoga, voćari mogu i metalnom četkom ili posebnim jakim četkama da sa debla i ramenih grana ostružu koru. Na taj način, zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi, kao i legla gusenica koje su na stablu našle zimsko sklonište.
Od hemijskih mera u jesenjem periodu preporučuje se tzv. “plavo prskanje”. Ova hemijska mera spada u grupu obaveznih, jer se njome suzbijaju prouzrokovači mnogih bolesti koji prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima (rogač šljive, monilioze koštičavih voćki – kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje, bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lista breskve, eskorioze vinove loze…).
Ovim tretiranjem patogeni se suzbijaju na mestu njihovog prezimljavanja, pa je zbog toga neophodno “plavo prskanje” obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal smanjio na najmanju meru. Pored toga, ovim tretiranjem sprečavaju se i infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način.
“Plavo prskanje” je potrebno uraditi tokom jeseni kada je sa voćke opalo najmanje 2/3 lisne mase i pri temperaturama iznad 5 °C. Tretman treba uraditi pri tihom vremenu. Potrebno je upotrebiti veću količinu vode te voćke dobro okupati.
Za ovo prskanje mogu se koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakaroksihlorid, bakarhidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Prednost treba dati preparatima na bazi bakaroksihlorida i bakarhidroksida, a prilikom primene koristiti doze veće od preporučenih.
U zasadima voća (naročito koštičavog) može se primeniti još jedna fitosanitarna mera koja ima za cilj da ublaži temperaturne razlike između dana i noći u stablu, a to je krečenje stabla. Ova mera se izvodi u jesen i za ovu svrhu se koristi krečna čorba.
Krečna čorba priprema se od 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora. Sve treba promešati i ugasiti vodom. Količina vode koja se dodaje je takva da dobijena masa ima gustinu mleka. Napravljenu smesu treba ostaviti da odstoji dva dana i tada je primeniti. Na ovaj način vrši se usporavanje kretanja sokova u voćkama i odlaže se početak vegetacije, što može pomoći u izbegavanju ranih prolećnih mrazeva.
