Ratarima je na ruku išlo lepo vreme i brzo su završili žetvu pšenice. Visoke temperature su osušile zrno i pšenica može da se direktno vozi u silose, tako da poljoprivrednici neće imati troškova oko sušenja.
– Imali smo na 70 hektara pšenicu, sve je bila semenska, žetvu smo počeli 7. jula, kombajni su išli izuzetno dobro zbog lepog vremena i pšenicu smo završili za dva dana. Prosečan prinos je 9.071 kilogram, ali uz razliku u sortama koja se kretala i do dve tone. Na jednoj sorti smo imali 9.900, a na drugoj 7.800 kilograma, tako da je ova druga sorta dala malo više i rezultat bi bio bolji – kaže naš sagovornik i napominje da su pšenici odgovarali relativno blaga zima i toplo i vlažno proleće.
Đakovića posebno raduje kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice.
– Prve analize su pokazale da je kvalitet dobar, znači proteini su preko 12 posto, gluten je 25-30 procenata, što je sve kvalitetna pšenica za ovu godinu. Hektolitar je preko 80, tako da pšenica zadovoljava hlebnim kvalitetima – ističe Đaković.
Dve nedelje pre pšenice u ZZ “Poljokop” pokošen je ječam na 85 hektara uz prosečan prinos od 6.800 kilograma, sa čime u toj zemljoradničkoj zadruzi mogu biti zadovoljni, iako je izgled biljke obećavao veći prinos.
Kukuruz i soja već trpe posledice suše
Posle završene žetve i jedne brige manje, poljoprivrednici su sa zebnjom obilazili žedne njive pod kukuruzom i sojom koji već trpe posledice suše. Kiša koja je pala za vikend spas je u poslednji čas za prolećne kulture koje se nalaze u najosetljivijim fazama razvoja.
– Situacija je teška i zavisi od kvaliteta zemljišta i agrotehnika, odnosno koliko je kvalitetno odrađeno oranje i priprema za setvu. U Laliću je kvalitetno zemljište i tu je kukuruz relativno još uvek u životu. Rane sorte su ugroženije, jer su one već završile metličenje i svilanje, sad je oprašivanje u toku. Soja se naizgled održava, zeleni se, ali prvih par spratova već nema mahuna, biljka se zbog suše pritajila i neizvesno je šta će dalje da formira od mahuna, a tek nas očekuje nalivanje zrna – ističe Radoslav Đaković i dodaje da prolećni usevi mogu da se u izvesnoj meri regenerišu ukoliko se vreme popravi.
U “Poljokopu” su kukuruz i soja zasnovani na ukupno 350 hektara, a pored toga lalićka zadruga ima i postrnu soju na 85 hektara koji se nalaze pod sistemom za navodnjavanje.
