Suncokretova paša je za pčelare količinski jedna od najznačajnijih paša. Cvetanje te medonosne biljke traje oko tri nedelje, a neretko i mesec dana. Kako suncokreta već godinama nema na terenima odžačke opštine, pčelari se sa košnicama sele u okolinu Crvenke, Kule, Sivca, gde poljoprivrednici seju tu kulturu.

Jedan od pčelara čije se košnice već nalaze na tom terenu je i Zdravko Vojnović iz Bačkog Gračaca, koji kaže da je najbitnije da se pčelar dobro pripremi za suncokretovu pašu, koja je uz bagremovu najznačajnija na našem području.

– Suncokret kreće sad ovih dana i košnice su tamo već locirane. Pčele se inače nose na pašu kada je otvoreno oko pet odsto suncokreta. Bitno je i da vremenski uslovi budu povoljni, jer suncokretu treba toplota, ako zahladi ili bude suvo suncokret neće mediti – navodi Vojnović.

Korist od prisustva pčela na suncokretu imaju i pčelari i poljoprivrednici, jer je poznato da suncokret koji oprašuju pčele ima veći prinos od 20 do 30 odsto. Tako, i pored toga što novija genetika suncokreta ide u pravcu da oprašivanje bude putem vetra, pčele ostaju nezamenjivi oprašivači.

Zdravko Vojnović, međutim, ističe da odlaskom u suncokretovu pašu pčelari preuzimaju rizik jer ne znaju sa čim je suncokret tretiran. Zbog toga pčelari pred početak svake sezone medobranja apeluju na poljoprivrednike da primenjuju preparate koji nisu otrovni za pčele.

Vojnović podseća na svoje loše iskustvo od pre nekoliko godina kada su mu pčele stradale u vreme suncokretove paše.

– Kada do toga dođe, pčelarima nema ko da pomogne. U našoj opštini se puno priča o ekologiji, a niko ne govori o zaštiti pčela. Ako se već plaća naknada za zaštitu životnu sredine, deo tih sredstava bi trebalo odvojiti i za pomoć pčelarima – kaže Vojnović.

Suncokretova paša dolazi posle bagremove, koja je po rečima pčelara ove sezone bila jedna od boljih u poslednjih nekoliko godina.

– Zadnjih deset godina nije bila tako dobra bagremova paša. Dobro su se razvile i pčele, samo što smo mi pčelari imali peh da su nam pčele loše ušle u zimu, a kad loše uđu u zimu moraju i slabe da izađu. Tako da smo svi imali manji broj pčela, ali što se tiče paše ona je bila vrlo dobra – kaže Vojnović.

Ovaj pčelar podseća da je prošle godine bagremova paša izostala zbog nepovoljnih vremenskih uslova, dok je ove godine i vreme bilo povoljno u vreme cvetanja bagrema, pa je od svake košnice imao po desetak kilograma meda.