Padavine koje su najavljene i za predstojeći vikend mogu stvoriti povoljne uslove za razvoj bolesti na voćnim vrstama. Blaga zima bez snega, mrazeva i ledenih dana, uticala je da već u februaru voće počne da cveta, pa će oni koji se bave voćarstvom strepeti i od mrazeva sve do sredine aprila.
U ovim fenofazama, po obavljenoj rezidbi, potrebno je sprovesti tretman koji za cilj ima smanjenje infektivnog potencijala prouzrokovača: monilioze koštičavog voća (Monilinia spp.), šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), rogača šljive (Taphrina pruni), pegavosti lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii), bakterioznih oboljenja, kao i prezimljujućih formi štetočina.
Za tretman se preporučuje primena nekog od registrovanih preparata na bazi bakra. Ukoliko se u zasadu registruje prisustvo prezimljujućih formi štetočina (jaja lisnih vaši i grinja, štitaste vaši i drugih štetočina), preporučuje se primena nekog od preparata na bazi mineralnog ulja.
Tretman je najbolje sprovesti u najtoplijem delu dana sa većom količinom vode.
Za razliku od ranijih godina, kada je najraniji period cvetanja bio sredinom marta, vegetacija voća je ove godine nezaustavljivo krenula već u februaru zbog natprosečno toplog vremena. Poseban problem su noćne temperature koje su relativno visoke, tako da su biljke već krenule u cvetanje.
U ovoj situaciji voćari malo toga sada mogu da urade. Neki voćari su uradili krečenje debla, račvišta i ramena grana, jer bela boja odbija svetlost i biljke se sporije zagrevaju i sporije kreću sokovi i to je nešto što može odložiti početak vegetacije za nekih desetak dana.
