Kako su živeli ljudi u praistoriji na prostoru Donje Branjevine. Prema preliminarnim rezultatima istraživanja koja su na tom arheološkom lokalitetu nastavljena i ove godine uz korišćenje savremenih metoda, kao što su geofizička merenja i arhitektonski proračuni, naši preci imali su svakodnevni život koji je bio mnogo sličniji savremenom životu nego što bi to mogli da pretpostavimo.

Naime, Donja Branjevina kod Deronja koja je najpoznatija po pronalasku Crvenokose boginje, figurine neolitske žene, ne prestaje da iznenađuje stručnjake različitih profila.

Vredna građa koju su arheolozi otkrili u prethodne četiri sezone istraživanja, kao i nova iskopavanja oko ostataka neolitske zemunice ukazuju na postojanje uređenog komunalnog prostora, neke vrste praistorijskog trga oko koga se razvijala privredna delatnost u svojim početnim oblicima.

– O tome imamo jasna svedočanstva, jer smo ovde našli dokaze aktivnosti pravljenja alatki, ribarske mreže, sve se to nalazi na jednoj beloj podlozi, zemlji koja nije lokalno odavde već je dovučena i oni su imali, mogu slobodno reći, jednu vrstu komunalne svesti, da ne bi bili u glibu, blatu i lesu, napravili su jedan pločnik. Prve i druge godine smo mislili da je to bilo samo oko kuće, a kada smo otvorili preko 250 kvadratnih metara povezanih, shvatili smo da je to bila stvar čitavog sela. Bukvalno oni su napravili sebi ulice, prolaze, trgove i to je bio prostor koji su poboljšali za ono vreme neshvatljivo. Ono što znam kao arheolog koji se bavi ovim vremenom, za sada je ovo potpuno jedinstveno otkriće. Takođe, imamo nešto što je rezultat pretprošlogodišnjih i prošlogodišnjih merenja geomagnetskih, uspeli smo da “ulovimo” jedan veliki šanac koji je okruživao ovo naselje. To tek treba da proverimo sa nekoliko brzih ispitnih rovova, očekujemo da će to biti povezano sa ovim naseljem i to nam stvara sliku o mnogo organizovanijem svetu nego što je ranije bila predstava o ranom neolitu, znači nekih 8.000 godina pre nas – kaže Andrej Starović iz Narodnog muzeja Srbije koji rukovodi iskopavanjima.

Starović ističe da su Branjevci bili ne samo vešti sakupljači, lovci i ribolovci, već i stočari i poljodelci koji se bave uzgojem prvih žitarica.

– Mislim da mi tek sad zapravo počinjemo da razumevamo kako živi taj svet. Znači, poput ovih salaša koji danas okružuju Branjevinu i ljudi iz neolita su bili svojevrsni salašari svog vremena i oni su smislili taj način života. Imali su polje gde im je žito i to je prva poljoprivreda, u blizini je tekao Dunavac gde su očigledno puno lovili ribu, na dnevnoj bazi se hranili ribama, školjkama, pužićima, čak kuvali čorbe. Imamo jako mnogo ostatata životinjskih kostiju, baš na toj platformi gde se vide gde su čerečili i odvajali delove tela životinja. I nisu to samo ovde i koze, nego ima i dosta goveda, to je nešto što je takođe novost, jer su ranije arheolozi verovali da se u Vojvodini i ovom delu Panonije može računati samo sa sitnom stokom. Međutim sad smo se potpuno uverili da oni itekako koriste goveče, i ne samo to, oni nastavljaju i da love kao što su i radili oni koji se nekad živeli pre njih u Panoniji. Ima srndaća, jelena, ne toliko često, ali to je ozbiljan ulov, a u značajnoj meri koriste i barske i ritske ptice. Znači hrane se i njima, ugodili su sebi ovde život kombinujući tradiciju lovaca sakupljača i takođe proizvode hranu – ispričao je Starović.

I aktuelnu kampanju na lokalitetu Donja Branjevina finansiralo je Ministarstvo kulture kroz konkurs za arheološka istraživanja. Nosilac projekta je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, dok terenska iskopavanja sprovodi Narodni muzej u Beogradu u saradnji sa Muzejskom jedinicom iz Odžaka.

– Mi smo ove sezone nastavili iskop koji je započet još 2020. godine, tako da trenutno kompletiramo sliku o ovom neolitskom lokalitetu sa novim istraživanjima, novom tehnologijom, tačnije novim pristupom u odnosu na ranija iskopavanja koja su rađena pre tridesetak godina, kada metodologija nije bilo toliko razvijena. To se odnosi na savremene laboratorijske analize, tako i na druge metode kojima mi danas raspolažemo. Osim toga, ove sezone smo uspostavili saradnju sa Institutom Biosens iz Novog Sada kome ćemo ustupiti životinjske kosti i ostatke riba na obradu, iz toga možemo da saznamo kolika je bila zastupljenost životinja koje su gajili u ranom neolitu i koje životinje i ribe su činile njihovu ishranu – kaže Branislav Vasov, kustos-arheolog Muzejske jedinice u Odžacima.

Tokom ovogodišnjih iskopavanja na Donjoj Branjevini otkriveni su i skeletni ostaci za koje se pretpostavlja da pripadaju mlađoj osobi, verovatno detetu iz ranog neolita, a antropološke analize će dati više podataka o ovom pripadniku ili pripadnici jedne od prvih zajednica zemljoradnika na prostoru Evrope.