Pustovanje je jedan od tradicionalnih načina izrade predmeta, a zahvaljujući projektu koji je realizovala Etno mreža u saradnji sa NALED-om i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ova stara tehnika obrade vune je pronašla put do mlađih generacija.
Na završnoj svečanosti projekta “Tradicionalne tehnike starih zanata u funkciji održivog razvoja”, koja je organizovana u Osnovnoj školi “Bora Stanković” u Karavukovu, uručeni su sertifikati nastavnicima i vaspitačima – polaznicima obuke u pustovanju koji su imali priliku da stečena znanja prenesu na decu i učenike, a otvorena je i izložba dečjih radova nastalih na radionicama pustovanja vune.
Učenici iz škola u opštini Odžaci pokazali su veliko interesovanje za ovu tehniku i stekli prve veštine u pustovanju vune. Projekat je doprineo i podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine kroz upotrebu prirodnih materijala.
– Iskustvo je bilo divno, učenici su odmah prihvatili da rade zajedno sa svojim roditeljima, kada su videli kako je to lako i zanimljivo. Nabavili smo materijal od para koje smo sakupili na našem jesenjem prodajnom bazaru, tako da su učenici napravili puno proizvoda. Najviše su pravili ukrase za jelke i različite 3D figurice, a nastala je i cela jedna šuma sa pečurkama i drvećem. Neki su čak tražili da nose vunu i rade kod kuće koliko su bili zainteresovani – kazala je Marija Ilić, učiteljica u OŠ “Bora Stanković” Karavukovo.
Polaznice obuka u pustovanju vune bile su i predstavnice OŠ “Bratstvo jedinstvo” u Somboru.
– Kroz projekat smo naučili dosta toga, a najlepše je što smo naučili da od vune kao prirodnog materijala mogu da se naprave skoro svi odevni predmeti. Jeste da smo mi pravili uglavnom ukrase za Novu godinu, ali videli smo da nema otpada i nema zagađenja okoline – prenela je utiske Snežana Vrsajković Heđi.
Projekat Etno mreže za cilj ima da pruži podršku nastavnicima u školama radi unapređenja obrazovanja u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Agende 2030 Ujedinjenih nacija i Okvirom zelenih kompetencija Evropske komisije.
– Projekat sprovodimo u saradnji sa Ministarstvom prosvete sa ciljem da znanja o tradicionalnim tehnikama prenesemo na nastavnike, vaspitače, na obrazovne radnike, da njih osposobimo da organizuju kreativne radionice sa decom kako bi naša deca i učenici upoznali zavoleli tradiciju svoje zemlje. U projektu smo uspeli da obučimo 29 nastavnika i vaspitača iz različitih mesta opštine Odžaci, a glavni partner u projektu bila je OŠ “Bora Stanković” u Karavukovu – ispričala je Violeta Jovanović, predsednica UO Etno mreže.
Ministarstvo prosvete prepoznalo je značaj projekta za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u školama i opredelilo sredstva za finansiranje obuka i radionica u pustovanju vune.
Milana Minarski, rukovodilac Školske uprave Sombor, rekla je da je projekat Etno mreže doprineo oživljavanju zanata koji su deo naše bogate kulturne baštine.
– Realizacija projekta doprinela je unapređivanju znanja, veština i sposobnosti nastavnika u oblasti očuvanja životne sredine i starih zanata, doprinela je korišćenju prirodnih materijala i njihovog približavanja deci u predškolskim ustanovama i učenicima u osnovnim školama. Trebalo bi istaći da se kroz edukaciju u starim zanatima povećava ekološka osvešćenost učenika, kao i sposobnost da shvate značaj kreativnih ideja kroz tradicionalno stvaralaštvo u funkciji održivog razvoja – navela je Minarski.
U Osnovnoj školi “Bora Stanković” u Karavukovu tradicija se neguje kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.
– Prelepi i univerzalni ručni radovi koje su naši učenici napravili u izvanrednoj saradnji sa učiteljima, nastavnicima i roditeljima, kao i njihovim bakama koje su naše najvažnije ličnosti za očuvanje tradicije u našim domovima, završiće na novogodišnjem prodajnom bazaru, tako da će deo ovih proizvoda sa izložbe biti jedinstveni pokloni našim dragim osobama – rekla je Zorica Manić, direktorka OŠ “Bora Stanković” Karavukovo.
Za izradu igračaka, nakita, odeće, obuće, podmetača, ukrasa, potrebni su samo vuna, sapun, igla i mnogo strpljenja, kaže edukatorka Nela Pejčić, koja zajedno sa drugim članicama zanatskog udruženja “Lenka” iz Odžaka čuva pustovanje vune od zaborava. Uz te vredne majstorice koje rade ovu i druge tradicionalne tehnike izrade rukotvorina uče i mladi.
– Tehnika pustovanja vune nije zahtevna i zato je bio tako veliki odaziv dece, a pravili su novogodišnje ukrase. Neki su radili samo sa vunom, a negde smo radili i stiropor lopte koje smo oblagali vunom i na taj način ukrašavali. To smo radili sa učenicima sedmog i osmog razreda, sa njima smo radili suvo pustovanje, a sa mlađima mokro pustovanje – rekla je Pejčić.
Etno mreža kao krovna asocijacija proizvođača rukotvorina zalaže se da se kulturno nasleđe i tehnike izrade tradicionalnih rukotvorina sačuvaju i stave u funkciju osnaživanja i ekonomskog osamostaljivanja žena u Srbiji.
