Posle deset dana zastoja, ponovo je počela proizvodnja polipropilena u “Hipolu” AD iz Odžaka. Mašine su morale mirovati jer pančevačka “Petrohemija”, zbog svojih problema, nije više bila u mogućnosti da isporučuje potrebne količine sirovina za proizvodnju. Odžački hemičari su ovaj problem rešili uvozom iz Rumunije i Rusije, gde su ugovorene dovoljne količine sirovine do kraja ove godine.
Proizvodnja sada teče nesmetano, tako da mesečno iz pogona “Hipola” na tržište odlazi oko 3.000 tona polipropilena. To je gotovo maksimalan kapacitet ove fabrike koja ima 269 zaposlenih. Jedna trećina proizvodnje završi na domaćem tržištu, dok se ostatak prodaje kupcima iz Belorusije, Rusije i Rumunije. Problema sa naplatom nema, jer se roba prodaje samo avansno, što omogućava redovnu isplatu zarada i potrebne količine obrtnog kapitala za nastavak proizvodnje.
– Mi poslujemo u sve zaoštrenijim tržišnim uslovima, što pred nas postavlja i sve veće zahteve. Stalno moramo voditi brigu o kvalitetu proizvoda, njegovoj što nižoj ceni koštanja i rokovima isporuke. To su zahtevi koje moramo stalno ispunjavati, kako bi mogli opstati na tržištu gde je konkurencija sve veća. Mi se već skoro dve godine nalazimo u procesu restrukturiranja, pa je to i dodatni razlog da pokažemo sebi i drugima da možemo opstati. Nama je to bitno i zbog toga što želimo da pronađemo strateškog kupca, pošto prethodna privatizacija nije uspela, pa smo je morali raskinuti. Sve to zahteva od nas stalno usavršavanje organizacije proizvodnje, poboljšanje energetske efikasnosti, podmlađivanje kadrova, samostalnu nabavku repromaterijala i prodaju proizvoda. To su zadaci na kojima intenzivno radimo, jer želimo da budemo što profitabilniji – kaže generalni direktor Pavel Petrović.
Na listi prioriteta ove firme je da što više smanje energetske troškove. Zbog toga se radi na izradi novih i aktiviranju starih projekata. Posebna pažnja se u “Hipolu” posvećuje podmlađivanju kadrova, što se radi u tesnoj saradnji sa ministarstvima finansija i rada i socijalne politike. Umesto onih koji odlaze u penziju ili koji dobrovoljno napuštaju posao, dolaze samo mladi kadrovi. Optimalan broj zaposlenih je oko dve stotine, ali sigurno neće biti tehnoloških viškova.
– Kad je u pitanju privatizacija, to je u nadležnosti Agencije za privatizaciju koja treba da pronađe strateškog kupca. Naš stav je da se u taj proces ne ide po svaku cenu. Mi smo se jednom opekli i ne bi želeli da nam se to ponovi. Zato ćemo biti vrlo oprezni kada se bude odlučivalo o tome kome ćemo prodati firmu. Mora to biti kredibilan kupac iz ove branše i finansijski stabilan – ističe Petrović.
