Povodom Nacrta zakona o javnom informisanju juče je u Novom Sadu održana javna rasprava na kojoj su pored članova radne grupe koja je pripremila ovaj zakon učestvovali i brojni predstavnici medija širom Srbije. Ideja ovog zakona koji treba da bude usvojen do kraja ovog meseca je da se oblast javnog informisanja u našoj zemlji uskladi sa regulativom u zemljama Evropske unije.
Mi smo se kao država odavno opredelili da u privrednoj sferi privatna svojina bude dominantan oblik, ali su se jedino još u medijskoj oblasti zadržali ostaci prošlih vremena. Zbog toga je država donela odluku da i u toj oblasti uvede neophodne promene. To će omogućiti donošenje ovog zakona koji na nov način reguliše ovu oblast, istakao je u svom obraćanju profesor Rade Veljanovski, član radne grupe Ministarstva kulture i informisanja i dodao sledeće:
– Razgovaramo o tome kako da unapredimo medijsku oblast u Srbiji. Ovim zakonom treba da bude zamenjen dosadašnji zakon o javnom informisanju koji je usvojen tačno pre deset godina. To je jedini zakon koji je trajao toliko dugo, a da u njemu nije bilo nekih ozbiljnijih izmena. Poznat je haos u etru koji je nastao početkom devedesetih godina. Međutim, protokom vremena i tehnološka revolucija i mnogi regulatorni zahtevi traže izmene i ovog zakona. Medijska strategija koja je prvi institucionalizovani oblik medijske politike u Srbiji usvojena je u septembru 2011. godine. To nas obavezuje da se svi medijski zakoni pogledaju, kako bi se videlo šta u njima treba da se izmeni, da se međusobno usaglase i da se krene od ovog opšteg zakona ili tzv. krovnog zakona. On treba da da neka osnovna opredeljenja iz kojih posle slede i određena konkretna rešenja u ostalim medijskim zakonima. Ta ideja da osnovne ideje budu sadržane u tom krovnom zakonu, po mom sudu je dosledno sprovedena, a na javnoj raspravi je da oceni da li je to tako i da li još nešto treba da se promeni. Posle donošenja ovog zakona treba da uslede i izmene u ostalim medijskim zakonima.
Predstavnici lokalnih i regionalnih medija imali su dosta primedbi na nacrt Zakona o javnom informisanju, tvrdeći da će donošenjem ovakvog zakona biti ozbiljno ugroženo informisanje u manjim sredinama. Na ove primedbe članovi radne grupe su odgovorili da će lokalne sredine i dalje finansirati medije, koji će morati konkurisati za sredstva sa dobrim projektima, čiji će kvalitet procenjivati nezavisne komisije.
Lokalni i regionalni mediji koji su se finansirali iz budžeta moći će to činiti najkasnije do kraja ove godine. Nakon toga svi će se naći na tržištu pod ravnopravnim uslovima, istakli su autori ovog zakona, uz napomenu da će privatizacija medija morati biti obavljena najkasnije do 31. decembra 2014. godine.
Novim zakonima predviđena je i zabrana koncentracije medijskog vlasništva, pa tako jedan vlasnik neće moći imati istovremeno dva ili više dnevnih listova ukoliko njihov tiraž prelazi 50 odsto od ukupno prodatog ili na drugi način realizovanog tiraža dnevnih novina tokom kalendarske godine.
Nacrt zakona koji će regulisati oblast informisanja predviđa da medij može osnovati samo pravno lice, kao i da to ne mogu činiti, neposredno i posredno, Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini i koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda. Međutim, osnivači medija na jeziku nacionalne manjine mogu biti nacionalni saveti manjina, Republika za potrebe informisanja stanovništva na KiM, ali i državni univerzitet u cilju informisanja i obuke studenata.
