Nedostatak padavina u jesenjem periodu, odložio je većinu agrotehničkih mera u ratarskoj proizvodnji. Pšenica se u zavisnosti od vremena setve nalazi u različitim fazama razvoja. Nakon stabilizacije vremena poljoprivrednici su počeli prihranjivanje strnih žita.

– Pravilno đubrenje podrazumeva unošenje razlike količine hraniva koja zadovoljava potrebe gajene biljne vrste i količine hraniva koja se prinosom iznese sa zemljišta. Osnovni cilj je da se optimalnim đubrenjem useva održi ekološka ravnoteža i postignu maksimalni prinosi – kaže dip. ing. Maja Bajčev, zaštitar bilja u firmi RK u Odžacima.

Prihranjivanje strnih žita je veoma važna agrotehnička mera. Pšenica se prihranjuje u fazi kraj bokorenja-početak vlatanja. U ovoj fazi je veoma važno zadovoljiti potrebe biljaka za azotom, jer se tada formiraju glavni nosioci prinosa: broj klasova, broj klasića u klasu, broj cvetića, vegetativna masa, ističe ona:

– Nedostatak azota smanjuje intenzitet fotosinteze i sintezu hlorofila, biljke postaju hlorotične i zakržljale, vegetacija je skraćena, a prinos je umanjen. Preobilnim unošenjem azota, može doći do oštećenja korenovog sistema pšenice, zatim do povećane osetljivosti biljaka na bolesti i spoljne uticaje.

N-min metoda određuje kolike su potrebe pšenice za azotom. Uzorci se uzimaju ručnom ili hidrauličnom traktorskom sondom na dubinama 0-30 cm, 30-60 cm, 60-90 cm.

Za prihranu strnih žita, od azotnih đubriva se koriste: urea, AN, KAN, u zavisnosti od ph vrednosti zemljišta. Urea (46% azota) i AN (33-35% azota) su fiziološki kisela đubriva, i pogodna su za korišćenje na zemljištima neutralne i slabo kisele reakcije. KAN (27% azota, 8% Ca) je fiziološki bazno đubrivo i koristi se na kiselim zemljištima.

Azot se u urei nalazi u amidnom obliku i biljke ga ne mogu direktno usvajati korenovim sistemom. U mikrobiološkoj fazi, zemljišne bakterije roda Urobacter, luče ferment ureazu. U procesu hidrolize, amidni oblik azota se transformiše u amonijačni oblik, a zatim u nitratni oblik koji je direktno pristupačan biljkama. Dužina razlaganja uree zavisi od vlažnosti, temperature i ph vrednosti zemljišta.

– Sa druge strane, azotno đubrivo AN (amonijum–nitrat) sadrži oko 50% azota, u nitratnom obliku koji je direktno dostupan biljkama, kada nakon padavina dospe do korenovog sistema, i pri nižim temperaturama. Preostalih 50% azota, nalazi se u amonijačnom obliku, i vezuje se za adsorptivni kompleks zemljiša, i biljkama je dostupan postepeno. Dakle, AN deluje brže, a urea sporije, ali sa dužim delovanjem –naglašava Maja Bajčev.

Prema proceni stručnjaka optimalna doza unetog azota zavisi od gustine setve (ako je veća gustina biljnog sklopa, unose se manje doze azota), vremena setve (kod ranije posejenog useva, potrebno je uneti veću količinu azota) i zahteva sorte.