Poljoprivredna stručna služba Sombor je u saradnji sa Zemljoradničkom zadrugom “Agrodunav” po drugi put u Karavukovu organizovala Dan trešnje na oglednom zasadu koji je somborska služba podigla pre pet godina uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a zatim ga i proširila sopstvenim sredstvima.
Nakon pozdravne reči domaćina, direktora PSS Sombor Vladimira Sabadoša i obraćanja predsednice opštine Odžaci Latinke Vasiljković, pomoćnika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Marka Rovčanina, predsednika Društva voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića i rukovodioca Prognozno-izveštajne službe Srbije Dragice Janković, učesnici Dana trešnje obišli su prema mišljenju stručnjaka jedan od najmodernijih voćnjaka u Srbiji.
Zahvaljujući primeni savremene tehnologije u proizvodnji i povoljnim agroekološkim uslovima, u ovom zasadu se postiže stabilan prinos i dobija rod koji svojim kvalitetom može zadovoljiti i najzahtevnije evropsko tržište.
Berba je počela ovih dana, a trešnje su u Karavukovu ponovo dobro rodile iako je ova godina, prema rečima prof. dr Zorana Keserovića, bila izuzetno teška za proizvodnju voća zbog niskih temperatura tokom marta i aprila.
– Zbog niskih temperatura koje smo imali proletos u nekoliko navrata, većina generativnih pupoljaka kod trešnje u ravničarskom delu je izmrzla. Međutim, na ovom lokalitetu zbog blizine Dunava trešnja je opstala. Ovo je trenutno jedan od najboljih zasada u Srbiji, u punoj rodnosti, koji iako je podignut kao mladi izgleda kao da je zasad u trećoj godini. Mislim da smo ovde pogodili i strukturu sortimenta. Išli smo sa onim sortama koje kasnije sazrevaju, kao što su regina i kordija – kaže profesor Keserović.
Cilj podizanja oglednog zasada u Karavukovu bio je da se poljoprivredni savetodavci upoznaju sa novom tehnologijom proizvodnje trešnje i da on posluži kao model za prikazivanje proizvođačima.
PSS Sombor u ovom zasadu sprovodi i različite oglede u saradnji sa Prognozno-izveštajnom službom za zaštitu bilja, koja vrši i monitoring mera zaštite koje se primenjuju u voćnjaku.
– Zdravstveno stanje ovog ovde zasada jeste rezultat primene modela najoptimalnih mera zaštite višanja i trešanja na našem području, koji je nastao pod okriljem sistema prognoze i izveštavanja koji za cilj ima optimalnu primenu pesticida. Rezultat je da nemamo nijednu pegu, da nema truleži plodova i crvljivosti i mislim da je taj model ovde proveren i dokazan – izjavila je Dragica Janković, rukovodilac Prognozno-izveštajne službe.
Trešnja je i srpskim proizvođačima postala interesantna voćna vrsta. Do pre deset godina Srbija nije izvozila to voće, da bi 2016. od izvoza oko 7.000 tona naša zemlja zaradila nešto više od 10,5 miliona dolara. Stručnjaci procenjuju da bi proizvodnja sa sadašnjih 25.000 tona vrlo brzo mogla biti uvećana četiri do pet puta.
Pored oglednog zasada PSS Sombor, u Karavukovu je i ZZ “Agrodunav” pre dve godine primenom iste tehnologije na deset hektara podigla sopstveni zasad koji je ove godine dao i prvi rod. Kada taj mladi voćnjak dostigne punu rodnost, karavukovačka zadruga postaće jedan od vodećih proizvođača trešnje u Vojvodini.
