Iako se gotovo svi slažu da je početkom ovog veka raskid sa društvenim vlasništvom bio neminovan, niko nije očekivao da će privatizacija biti toliko pogubna za mnoga preduzeća u opštini Odžaci. Dvadesetak firmi je dobilo novog vlasnika, ali umesto boljitka usledile su nove nevolje, pa je bez posla na kraju ostalo oko 4.000 radnika.
Hemijska industrija “Hipol” bila je godinama ponos odžačke opštine. Spadala je u red boljih preduzeća u Srbiji, ali je i nju zadesila kobna privatizacija. Slovenačka firma “Orka” kupila je firmu za samo 301.000 evra, uz obavezu da u nju investira još 2,6 miliona evra. Ubrzo su počeli problemi sa nabavkom sirovine za proizvodnju – polipropilena, što je dovodilo do čestih prekida proizvodnje. Bez proizvodnje nije bilo ni redovnih plata, pa su počeli štrajkovi, a sve se završilo raskidom kupoprodajnog ugovora.
Ova firma se sada nalazi u fazi restrukturiranja, a bivši vlasnik pokušava na sudu da dokaže da nisu trebali da mu uzmu ono što je gotovo džabe uzeo.
– Privatizaciju su izrežirali centri moći uz obilatu pomoć ljudi iz naše firme i opštine, koji su gledali samo na svoj lični interes. Zbog toga je drastično smanjena početna vrednost kapitala, pa je naša firma prodata budzašto. Time su drastično oštećeni radnici i opština, a profitirali su samo režiseri. Nadam se da će se i naša privatizacija jednog dana preispitati, jer smo zbog toga oštećeni za desetak miliona evra – kaže inž. Slobodan Lukić, nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata “Hipola”.
Industriju motora i opreme “Poljostroj” iz Odžaka kupio je kontroverzni biznismen Mile Jerković. Od samog početka krenulo je naopako, pa se tako i završilo – kada je novi vlasnik digao hipotekarni kredit u visini od 5 miliona evra od kojih nijedan evro nije legao na račun ovog kolektiva. Usledio je raskid ugovora, i sada se firma nalazi u fazi restrukturiranja.
– Upropašćeni smo načisto tom privatizacijom. Kada smo posle mnogo peripetija raskinuli ugovor s većinskim vlasnikom, našli smo se pred zatvaranjem firme kojoj je pretio bankrot. Uspeli smo uz pomoć Pokrajine da pokrenemo proizvodnju, jer su za naše mašine zainteresovani kupci iz bivših republika Sovjetskog Saveza. Privatizacija nam je samo donela probleme – kaže inž. Aleksandar Janjić, jedan od rukovodilaca proizvodnje.
Nekadašnja najveća fabrika na Balkanu, gigant tekstilne industrije ITES “Lola Ribar”, u kojoj je nekada bilo zaposleno 2.200 radnika, propadala je postepeno. Od šest pogona sada radi samo “Rilon – Lorison” u kome je zaposleno 70-ak radnika, dok su ostali pogoni iz sastava ove složene organizacije odavno stavili ključ u bravu.
– Prethodne dve privatizacije koje smo pokušali da sprovedemo nisu uspele. Posebno nam je teško pala obmana od strane države, koja nam je obećala 1.000 evra ako se odreknemo akcija, što je većina radnika i prihvatila. Na kraju od toga nije bilo ništa, pa smo ostali još samo mi u “Rilonu”. Verujem da ćemo uspeti da vratimo dugove i da nađemo strateškog kupca, što bi bila velika stvar za nas, jer su nas mnogi bili prežalili – kaže Milorad Breka, direktor ove firme koja se nalazi u fazi restrukturiranja proizvodnje.
Dugačak je spisak preduzeća u odžačkoj opštini u kojima nije uspela privatizacija. Na njemu se nalaze: Mlekara “Odžačanka”, Kartonaža “Mladost”, Fabrika dugmadi “Napredak” iz Ratkova, Trgovinsko preduzeće “Bačka”, Građevinski kombinat, zatim ciglane u Ratkovu i Srpskom Miletiću, Modna konfekcija “Stil”, ATP “Mostonga”.
Privatizovane su i četiri poljoprivredne zadruge, u Ratkovu, Bačkom Brestovcu, Srpskom Miletiću i Bogojevu, za koje većina radnika misli da je to bio promašaj, dok ima i manji broj njih koji misli drugačije.
Nekome kao da je bilo u interesu da propadnemo. Sve je rađeno smišljeno, a država je bila samo nemi posmatrač – kažu nezadovoljni radnici koji su ostali bez posla.
