U Staparu je održana Četvrta tkačka kolonija. Grad Sombor, Etno mreža i NALED su domaćini, a Pokrajinska vlada pokrovitelj ove manifestacije čiji je cilj očuvanje kulturnog nasleđa i oživljavanje autentičnih lokalnih brendova, pre svega staparskog ćilima kao autohtonog elementa vojvođanskog identiteta.
– Očuvanje svih oblika kulturnog nasleđa istovremeno je izraz poštovanja prema prošlosti i dokaz odgovornosti prema budućnosti, zato naš zadatak i jeste da ono što smo od predaka dobili na čuvanje, sačuvano i obogaćeno predamo našim potomcima – izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, nakon obilaska Četvrte tkačke kolonije.
Tkačka kolonija ima za cilj da sačuva tradiciju i stavi je u službu zapošljavanja žena i lokalnog razvoja. Staparski ćilimi se prepoznaju po cvetnim motivima, vencima cveća i ruža koje su vešte staparske tkalje podigle na nivo narodne umetnosti.
– Zbog veštih ruku koje prave ćilime, ali i zbog značajnih ljudi ovog kraja, poput pisaca Miroslava Josića Višnjića i Boška Ivkova, vrednih ratara rekordera u poljoprivrednoj proizvodnji, Stapar svakako ima posebno mesto na vojvođanskoj i srpskoj ne samo geografskoj, nego i svakoj drugoj mapi, i zato podrška Pokrajinske vlade neće izostati – rekao je predsednik Mirović.
Zlatno doba staparskog ćilimarstva trajalo je do prve polovine 20. veka kada je Stapar važio za najpoznatiji centar ćilimarstva u Bačkoj.
Kada je 2013. godine pokrenuta inicijativa za očuvanje ovog kulturnog dobra, jedna od Staparki, Smiljka Stajšić, bila je ključna da se ovo znanje sačuva i prenosi dalje.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, rekla je obilazeći Tkačku koloniju da su ovakvi projekti važni za unapređenje položaja žena u ruralnim područjima kao i za spajanje nacionalnog identiteta sa potrebama moderne Srbije.
– Važno je što smo danas ovde, jer na tkačkoj koloniji u Staparu u prilici smo da vidimo našu istoriju, naš identitet. Kad spojimo to sa modernom Srbijom, možemo da idemo napred – rekla je Mihajlovićeva.
Kroz inicijativu “Uposlimo 1.000 žena” koju je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije pokrenulo u saradnji sa Etno mrežom i NALED-om, u proteklih nešto više od godinu dana zaposleno je 498 žena iz ruralnih područja na poslovima izrade tradicionalnih rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona.
– Žene iz ruralnih područja treba da znaju da imaju našu podršku i mnogo toga kao društvo i država možemo da uradimo zajedno da bi one živele bolje. Možda je ovaj projekat samo jedan od onih koje ćemo raditi i započinjati u narednom periodu – istakla je Mihajlović.
Staparski ćilim je kao kulturno dobro 2016. uvršten na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, a lokalna zanatska udruženja uz podršku grada Sombora rade na očuvanju i oživljavanju ovog elementa kroz izradu prostirki sa motivom sa ćilima.
Zahvalivši se pokrajinskoj i republičkoj vladi, kao i ambasadama i međunarodnim institucijama na podršci u očuvanju staparskog ćilima i njegovog brendiranja, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović izjavila je da je ideja bila da se u lokalnoj zajednici napravi iskorak u cilju ekonomskog osnaživanja žena kroz izradu tradicionalnih rukotvorina.
– Za naš je izuzetno značajno što su i pokrajinski i republički organi prepoznali ovu našu želju i ideju i što staparski ćilim predstavlja sastavni deo protokolnih poklona mnogih državnika. Naša ideja je da se na staparski ćilim ugledaju i druge naše sredine, kako bi i same pronašle i revitalizovale sve ono što je kulturno nasleđe i blago grada Sombora, a neki od tih proizvoda i danas su izloženi ovde, poput somborskog sira, lemeškog kulena i bezdanskog damasta – kazala je Golubović.
Manifestaciji su prisustvovali i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, pokrajinska sekretarka za kulturu Dragana Milošević i predstavnici diplomatskog kora.
Četvrta tkačka kolonija u Staparu okupila je najbolje tkalje – čuvarke tradicije iz Stapara, Sombora, Odžaka, Pirota, Sremskih Karlovaca, Kruševca, Loznice, Beograda, Leskovca, Šapca, Čačka, Sremske Mitrovice i Pančeva, i sve one tkaju motiv sa staparskog ćilima. Ove godine u projektu učestvuju i udruženja iz Hrvatske i Mađarske.
Članice odžačkog udruženja “Lenka” učesnice su Tkačke kolonije od prvog izdanja te manifestacije, a ove godine rade na razboju i angažovane su kao koordinatori.
Takođe, deca iz opštine Odžaci imala su više nego zapaženo učešće na likovnom konkursu namenjenom polaznicima predškolskih ustanova i učenicima škola u Staparu, Odžacima i Somboru, koji su slikali na temu motiva sa staparskog ćilima.
Svečanom otvaranju Tkačke kolonije prisustvovala je i predsednica opštine Odžaci Latinka Vasiljković sa svojim pomoćnikom Igorom Praćom. Vasiljković je istakla da proizvode koje izrađuju vredne članice “Lenke” opština koristi za protokolarne poklone.
– Moram da naglasim da su od deset dodeljenih nagrada naša deca dobila ukupno sedam nagrada, što je veliki uspeh koji nije došao sam, već uz zalaganje njihovih vaspitača i učitelja, kao i vrednih žena iz našeg udruženja “Lenka”. Lokalna samouprava podržava njihov rad godinama unazad, a po prvi put ove godine je to udruženje ušlo u program javnih radova koje opština Odžaci sufinansira zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Tako da su dve žene iz “Lenke” uposlene na javnim radovima u trajanju od četiri meseca – rekla je Vasiljković.
Priznanja i simbolične nagrade dodeljeni su predškolcima i učenicima čiji radovi su ocenjeni kao najbolji, a kroz ovakve kreativne radionice deca se uče da čuvaju tradiciju.
Među nagrađenima je zajednički rad učenika šestog razreda OŠ “Miroslav Antić” u Odžacima, kao i radovi Milice Čučković iz Gimnazije i ekonomske škole “Jovan Jovanović Zmaj” u Odžacima, Dunje Danilov i Lane Dojčinović iz OŠ “Branko Radičević” u Odžacima, Ilije Kostića iz OŠ “Bora Stanković” u Karavukovu, Srne Starčević iz vrtića “Poletarac” u Odžacima, Đurđice Rovčanin iz vrtića “Cvrčak” u Srpskom Miletiću i Ane Gostović iz vrtića “Duga” u Bačkom Brestovcu.
