U samo nekoliko poteza četkicom stvara prave čarolije, ali ne na slikarskom platnu, već na komadima odeće, kao što su čarape, majice, helanke, espadrile, tašne… Svojom kreativnošću i umećem pravi poklone koji najviše raduju dečicu, ali i sačinjava potpuno unikatne i personalizovane odevne predmete za odrasle.

Branka Bečelić rođena je 1986. godine u Bačkom Brestovcu. U Somboru je završila Srednju ekonomsku skolu, a u Novi Sad je došla da studira Višu poslovnu školu. Prvi posao nakon završenih studija bio joj je u kazinu, gde sebe nikako nije videla, ali joj je je to bila velika životna lekcija. Nakon toga se zaposlila kao hostesa u upravnoj zgradi jedne banke, ali je prestala da radi nakon što je rodila dve ćerke. Oduvek je posedovala talenat za crtanje, a od momenta kad ju je jedna prijateljica zamolila da joj nacrta nešto na čarapama, dobija ideju za novi posao.

– Crtam otkad znam za sebe. Sećam se da sam kao mala obožavala knjige sa puno slika, od kojih se najviše sećam knjiga nekih ruskih bajki sa divnim ilustracijama, dve Diznijeve knjige i sličice Sare Kej. Ja sam gledala u te slike i crtala likove iz njih do besvesti. Obožavala sam to – priseća se talentovana sugrađanka i dodaje da su u školi rano primetili njenu sklonost.

Pošto je ćerkice rodila sa relativno malom razlikom u godinama, dugo je bila kod kuće s njima. Porodiljsko odsustvo sa mlađom ćerkom se bližilo kraju, a starija ćerka je osetljivijeg zdravlja, te joj nisu preporučili vrtić, pa naša sagovornica nije imala dilemu da li treba da prestane da radi ili ne.

–Tih dana mi je mozak radio kao parna mašina od razmišljanja šta bih ja to mogla da radim od kuće. Naravno, uz dvoje male dece nisam imala vremena da učim neke nove veštine i glavno pitanje je bilo šta ja to umem da radim, a da se drugima dopada. Kako to već biva, uvek kada nešto jako želimo i imamo dobre namere, Bog se potrudi da nam otvori jedna nova vrata. Pozvala me je prijateljica koja me je zamolila da joj iscrtam čarape. U fioci sam imala i jedne dečije čarapice od moje Dunje, na njima sam nacrtala Saru Kej i u roku od mesec dana žene su kod mene poručivale čarapice za svoju decu i sve se samo nadovezivalo. Dala sam otkaz u firmi, čvrsto znajući da je ovo moj posao – samouvereno priča Branka.

Naša kreativna sugrađanka jako voli to što radi, pa joj ništa nije ni teško ni komplikovano. Srećna je što joj kupci sve više veruju i najčešće joj samo daju temu za crtanje, a odabir crteža i dizajn joj u potpunosti prepuste, pa se dešava da nekad čak i danima razmišlja pre nego što počne da oslikava neki odevni predmet.

– Ako oslikavam majicu, gde su mogućnosti digitalne štampe velike, izazov je napraviti nešto bolje, upadljivije, lepše i originalnije od onog što može da napravi štampač. Nakon odabira motiva i boja, sledi oslikavanje i taman kad odahnem, zadovoljna svojim učinkom, sledi jutro i treći, završni deo mog posla: fotografisanje, pakovanje i slanje – opisuje Branka svoj proces rada.

Do sada je, pored čarapa, oslikavala i helanke, majice, espadrile, tašne… Njene mogućnosti su neiscrpne, a entuzijazma joj ne fali. Desi se da jedan dan oslikava komad odeće za bebu i sama bira neki nežan motiv, pa potom oslikava espadrile za neku urbanu, vamp devojku koja zna šta želi i ima hrabrosti da ponese nesto potpuno ludo i nesvakidašnje. Upravo ta dinamika njenog posla je tera da bude uvek bolja od one kakva je bila juče.

– Traženi motiv slike na čarapicama za decu najviše zavisi od uzrasta devojčice kojoj je namenjen, a najpopularnije su LOL lutkice, Elsa, Mini i Gorjuss. Ipak, nema pravila, mame i devojčice su toliko maštovite i kreativne! Taman kad pomislim da nema šta nisam slikala, javi se neka mama sa svojom željom i meni samo počinju da nadolaze nove i nove ideje – navodi novosadska čarobnica sa četkicom, čije radove možete pogledati i poručiti na njenoj Fejsbuk stranici Brankina četkica, kao i na istoimenom Instagram profilu.

Osnovna razlika između masovno proizvedenog, industrijskog i oslikanog je ograničenost motiva koje nosi industrijska proizvodnja. Tržni centri su nas toliko razmazili da smo izgubili svu onu šarolikost malih prodavnica koju smo nekad imali. Ipak, ukoliko neko dete voli konje ili Munju Mekvina, kolika je šansa da to pronađemo u gradu, već gotovo? O utrošenom vremenu je tek suvišno govoriti. Majicu sa Elsom ćemo naći lako i biće lepa i kvalitetna, ali dok šetamo gradom verovatno ćemo sresti bar još nekoliko devojčica u potpuno istim majicama. A osobe poput Branke su upravo taj most gde za razuman novac, na majici proverenog kvaliteta, dobijamo originalnu i, ukoliko želimo, personalizovanu majicu.

– Najveća razlika se vidi u momentu kada nekom poklonite ovakav komad odeće. Taj poklon, bez sumnje, zaseni sve ostale poklone. Često mi se kupci koji od mene poruče čarape, majicu ili helanke javljaju presrećni, jer se osoba kojoj je to poklonjeno oduševila. To je neprocenjivo. Tada znam da sam uradila dobar posao – sa ponosom priča naša kreativna sugrađanka.

Najčešći kupci oslikanih čarapica su mame koje žele da iznenade svoje ćerkice ili male sestričine, kumice. Ponekad žele da upotpune odevne kombinacije svojih princezica za rođendane, pa se tada čarapice uklapaju sa haljinicama. Majice i helanke uglavnom poručuju za rođendane, Novu Godinu ili Uskrs.

Prednost male proizvodnje je prilagodljivost, pa Branka i pakovanje za svoje proizvode bira pažljivo, spram prilike i namene.

Kako kaže za portal Moj Novi Sad, njena inspiracija su upravo priče ljudi koji poručuju ovakve komade odeće, jer su to njihovi lepi trenuci u koje se ona, na kratko, uključuje u njihov život.

– Zamislite koliko poverenje u mene ima neki deka kad mi poruči majicu za svoju mezimicu, kaže mi ukratko šta ona voli i čeka da mu pošaljem fotografiju oslikane, završene majice. Ja znam da on želi da oduševi onu koju obožava i to je ono sto mi daje najjači vetar u leđa. Stvarno sam zahvalna Bogu što mogu tuđu ideju da pretvorim u nešto opipljivo, lepo i korisno, što imam dar kojim mogu nekog da usrećim – kazuje Branka sa vidljivim emocijama.

Naša sagovornica dodaje da bez podrške porodice ne bi bilo ničega od ovoga što radi.

– Ma koliko neka žena imala talenta, volje, entuzijazma, uz decu i porodicu, ako nema muža koji će je podržati i verovati u nju, baku, deku i tetku koji će decu pričuvati kada treba, ima jako male šanse da uspe u svom poslu, jer jednostavno neće imati vremena da mu se posveti. Jako je bitna ta podrška, od momenta kad ti padne na pamet da nešto kreativno uradiš, pa ti neko tvoj kaže da zna da ti to možeš i da će biti super šta god budeš radila, kao moja mama npr, pa do trenutka kad nam svekrva, sa kojom živimo, skuva ručak ili pričuva decu, a muž uskače kao veverica u sve kombinacije i obavlja šta može i ne može – zahvalna je Branka članovima svoje porodice.

Majstorica oslikavanja kaže da joj nije bilo lako da objasni ćerkicama da se po zidovima i odeći, inače ne šara. Malene Dunja i Nataša svaki dan misle da su dovoljno porasle da mogu da crtaju na čarapama i vrebaju svaku moguću priliku da ih se dokopaju i tu su da svaki mamin propust iskoriste kao svoju šansu za dizajn.

A, da se najkreativniji ljudi snađu i u najtežim situacijama, dokaz je to što Branka u prethodnom periodu izolacije i stagnacije posla nije očajavala, već je iskoristila svoju staru šivaću mašinu i počela da šije maske za decu i odrasle, koje je potom oslikavala sa puno inspiracije, te su one postale hit među mališanima.

– Morala sam da radim nešto, jer bih poludela da sam samo sedela u kući i mislila o karantinu i virusu. Poslom sam se branila od toga – objašnjava vredna Klisanka, napomenuvši da joj sada maske najviše naručuju vaspitačice, kako bi deci u vrtiću delovale zanimljivije.

Izvor: mojnovisad.com
Foto: Facebook Brankina četkica