Srbija ove godine može da očekuje preko sedam miliona dolara od izvoza trešnje, što pokazuje da postajemo sve značajniji proizvođač tog voća i da smo postigli kvalitet koji je tražen na tržištu, izjavio je predsednik Društva voćara Vojvodine prof. dr Zoran Keserović danas na otvaranju Dana trešnje u oglednom zasadu Poljoprivredne stručne službe Sombor (PSS Sombor) u Karavukovu.
Keserović ohrabruje voćare da krenu u proizvodnju trešnje, jer se kaže investicija u intenzivni zasad, ako nema pomoći države, kompletno vraća proizvođaču za šest godina.
– Kasnije ostaje još pet do šest godina u kojima se ostvaruje dobit koja se kreće 12-15 hiljada evra po hektaru, u zavisnosti od sorte i tehnologije koja se primenjuje – ističe predsednik Društva voćara Vojvodine.
U protekle četiri godine u ataru Karavukova podignuta su dva moderna voćnjaka trešnje, jedan kao ogledni zasad PSS Sombor, a drugi u vlasništvu ZZ “Agrodunav”.
Prema rečima profesora Keserovića, cilj podizanja oglednog zasada u Karavukovu bio je da se u PSS Sombor upoznaju sa novom tehnologijom proizvodnje trešnje i da on posluži kao model za prikazivanje proizvođačima.
– Mnogi se sada interesuju za podizanje novih zasada i to se pokazalo kao veoma uspešan model koji može da pomogne u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Ja se nadam da će trešnja u narednom periodu igrati veoma važnu ulogu – kaže Keserović.
Tokom 2012. godine PSS Sombor je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu podigla zasad trešnje na površini od jednog hektara sa sortama ferovija, kordija i regina, koje rano stupaju u period pune rodnosti i daju krupne plodove.
U zasadu je postavljen sistem za navodnjavanje i protivgradna mreža, a na istoj lokaciji na površini od pola hektara zasađene su četiri sorte leske.
Zasad trešnje je prošle godine proširen na još hektar i po sa već zastupljenim i novijim sortimentom, a nabavljene su “knip” sadnice koje su dale rod već u prvoj godini, kaže Tatjana Veselinović iz PSS Sombor.
– Jedan deo novog zasada smo namerno ostavili bez protivgradne mreže upravo da bi se video njen efekat. U okviru zasada postoje feromonske klopke i automatska meteorološka stanica i ti alati nam govore o tome da li postoje uslovi za ostvarenje infekcija različitih prouzrokovača bolesti i da li u zasadu imamo određene štetne organizme koji utiču na kvalitet ploda – navodi Veselinovićeva.
PSS Sombor u ovom zasadu sprovodi različite oglede u kojima se ispituje uticaj agrotehničkih i pomotehničkih mera, kao i oglede u saradnji sa Prognozno-izveštajnom službom za zaštitu bilja.
Cilj tih ogleda je da se proizvođači upoznaju sa svim aspektima proizvodnje trešnje, pravilnim izborom podloge, sortimenta, agrotehničkim i pomotehničkim merama, kao i pravovremenom i ciljanom zaštitom zasada.
Prošle godine ZZ “Agrodunav” iz Karavukova je uz savetodavnu pomoć PSS Sombor i profesora Keserovića podigla svoj zasad trešnje na deset hektara, takođe sa protivgradnom mrežom i sistemom za navodnjavanje “kap po kap”.
– Sadnice su dvogodišnje “knip” sadnice koje su već u prvoj godini dale rod, a punu rodnost očekujemo posle četvrte godine. Preovladavajuće sorte su regina, kordija i ferovija, a imamo i nešto novih sorti eksperimentalnog tipa – kaže direktor ZZ “Agrodunav” Stevan Stanojković i dodaje da postoje i planovi za proširenje ovog zasada.
Tehnologija proizvodnje u voćnjaku karavukovačke firme ista je kao i ona koja se primenjuje u oglednom zasadu PSS Sombor, a sadnice iz uvoza i protivgradnu mrežu obezbedila je domaća firma “Agrol” iz Temerina.
