Od šest nekadašnjih profitnih centara koji su bili deo sistema ITES “Lola Ribar” iz Odžaka, opstao je još samo pogon “Rilon–Lorison”, koji se već dve godine nalazi u procesu restrukturiranja. Iako imaju dosta problema, u ovoj firmi uspevaju da i u složenim tržišnim uslovima, ne samo opstanu, već i da povećavaju proizvodnju osnovnih proizvoda: štapel vlakna, filament prediva i konca.
Ovih dana u izgledu im se pojavio još jedan posao koji ukoliko bude realizovan do kraja, onda će odžački tekstilci povećati svoju proizvodnju skoro za 50 odsto. Predstavnici ruske firme “Polihim”, koja u Beogradu ima svoju ekspozituru, izrazili su zainteresovanost za stalnu kupovinu filament prediva, po kojem je “Rilon” odavno poznat u svetu tekstila.
– Mi smo ovih dana detaljno razgovarali sa Rusima o ovom potencijalnom poslu. Postigli smo i načelan dogovor da im za probu uradimo 35 tona filament prediva, koji će oni prodati firmama u svojoj zemlji. Ukoliko se pokaže da su kupci zadovoljni kvalitetom, cenom i rokovima isporuke koje im garantujemo, onda bi sklopili dugoročan ugovor sa “Polihimom”, koji bi bio posrednik u ovom poslu. To bi značilo redovnu mesečnu proizvodnju od 60 tona, odnosno 720 tona prediva na godišnjem nivou. Mi smo spremni za jedan takav posao, jer imamo kako tehničke tako i stručne potencijale. Zbog toga verujemo da ćemo uskoro dobiti povoljne vesti i da će naši novi poslovni partneri sa nama ući u dugoročniji aranžman – kaže direktor “Rilona” Milorad Breka.
Pošto u ovom preduzeću nemaju svojih obrtnih sredstava, Rusi bi se obavezali da nabavljaju potreban granulat koji bi kupovali u komšiluku od odžačkog “Hipola”. Bio bi to doradni posao, a cena koštanja filament prediva bi po kilogramu iznosila 0,45 evra, dok bi na godišnjem nivou “Rilonu” ostajalo oko 540.000 evra čistog prihoda, što bi značajno povećalo finansijske mogućnosti odžačke firme. Povećan obim proizvodnje zahtevao bi i dodatno zapošljavanje desetak novih radnika, uz sadašnjih 49 koji imaju stalan posao – tvrde u ovom preduzeću.
U “Rilonu” su do sada svu pažnju usmeravali na redovno izmirivanje svojih obaveza prema poveriocima, što im je do sada uspevalo. Prođa njihovih proizvoda na tržištu i dobra naplata omogućava im da zaposleni redovno primaju plate i da im se uplaćuju doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, što je još jedan dokaz dobrog poslovanja firme koja je uspešni nastavljač “Itesove” dugogodišnje tradicije. Do kraja 2015. godine “Rilon-Lorison” treba da izmiri sva dugovanja poveriocima koja iznose nešto više od 30 miliona dinara.
Ono što posebno brine zaposlene svih ovih godina, je činjenica da i posle osam godina od podele “Itesa” na šest samostalnih pogona, “Rilon” još uvek radi u objektima iz kojih može biti izbačen.
– Naša postrojenja se nalaze u halama koje se vode na AD “Ites” koji je od 2010. u stečaju, i koji će koliko sutra bez obzira na dobru saradnju sa Agencijom za privatizaciju i stečajnim upravnikom Miloradom Veljovićem, da bi namirio poverioce, morati da rasproda objekte. Može nam se desiti da ostanemo bez poslovnih hala. Sa ovim problemom smo upoznali i čelnike lokalne samouprave i sugerisali im da bi po novom zakonu opština mogla da otkupi hale i da bude vlasnik tih objekata. Obećali su da će o tome biti obavešten pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin. Nadam se da će vrlo brzo povući konkretne poteze u tom pravcu, kako bi nam skinuli jednu veliku brigu s vrata – ističe Breka.
