Iako je Ana Ćirić (19), članica Karate kluba “Mladost” iz Odžaka, pre nepunih godinu dana prešla u seniorsku konkurenciju, ona je i tokom ove 2012. godine beležila odlične rezultate, kao što je to bilo i kada se takmičila u mlađim kategorijama.

Ova godina će joj ostati u pamćenju jer je uspela da izbori mesto u seniorskoj reprezentaciji naše zemlje. Selektori Aleksandar Ćirović i Milorad Ćopić, koji su je dobro poznavali iz juniorskih dana, priključili su je najboljoj selekciji seniorki i ona je to iskoristila na najbolji mogući način.

Na Evropskom prvenstvu koje je u aprilu održano u Bukureštu talentovana Odžačanka je u pojedinačnoj konkurenciji u borbama stigla do finala, gde je poražena od znatno iskusnije takmičarke iz Bugarske. Kao članica miks tima naše reprezentacije Ana je stigla do zlatnog odličja. Bio je to njen najznačajniji rezultat u dotadašnjoj karijeri, koja je počela u vreme bombardovanja Srbije 1999. kada je Ana imala samo pet godina.

– Iako nema dovoljno iskustva za ovu kategoriju, Ćirićeva je u potpunosti opravdala očekivanja selektora naše reprezentacije. Samo je pitanje vremena kada će i taj nedostatak otkloniti. Ona još nema potrebnog samopouzdanja i opuštenosti, što je uticalo da nema dovoljnu eksplozivnost u izvođenju udaraca. Sa vremenom će i to doći. Ana odlično radi ručne tehnike, ali još treba da poradi na nožnim tehnikama, bacanju i čišćenju. Fizički je i psihički uvek odlično pripremljena. Pošto je spremna na veliki rad, verujem da ima šanse da se za nekoliko godina nađe u samom svetskom vrhu – kaže njen klupski trener Damir Milosavljević.

Da ti rezultati nisu bili slučajni na EP, videlo se i na nedavno okončanom Svetskom prvenstvu koje je pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija održano polovinom oktobra u Milanu.

Kao članica ženske ekipe Ćirićeva je sa Ivanom Margetić, Nevenom Spasić i Unom Nišević u borbama osvojila srebro. Za nijansu su naše devojke bile slabije u finalu gde su izgubile od Bugarki. Ova talentovana takmičarka nastupala je i za miks tim reprezentacije Srbije u kojem su se pored nje i Nevene Spasić, takmičili još Milorad Mijić, Milan Poledica i Aleksandar Leontijević. Zajednički su stigli do bronze.

– Bilo je ovo još jedno neponovljivo iskustvo za mene. Imala sam silan motiv da opravdam ukazano poverenje selektora. Posle svega, rečeno mi je da su zadovoljni kako sam odradila te mečeve, naravno usledile su i sugestije, na čega trebam ubuduće da obratim veću pažnju. Vodiću računa o tome, jer su sve to bili dobronamerni saveti koji mi pomažu da otklanjam svoje nedostatke i još više usavršavam ono što već ispoljavam na potrebnom nivou – kaže ova perspektivna takmičarka odžačke “Mladosti”.

Ćirićeva je ove godine upisala Fakultet fizičke kulture u Novom Sadu. To je nova obaveza u životu ove ambiciozne devojke koja i na ovom planu ima visoke ciljeve. Želi da završi fakultet na vreme i sa visokim prosekom, jer je sve do sad radila imajući stalno na umu da se ne zadovoljava prosečnošću.

Anina devojačka soba odavno podseća na neku trofejnu salu o kojoj brinu otac Stevan i majka Ljubomirka. Tu se već nalazi desetak pehara i 198 medalja, od kojih je čak 110 zlatnog odličja.

Ana je u petoj godini počela da se bavi karateom. Na treninge su je vodili roditelji i od tada se ne rastaje od kimona i strunjače. Majstorsko zvanje je dobila 2009. godine.

– Ja sam zavolela ovaj sport i bez karatea više ne mogu. Najveću pomoć u mojoj sportskoj karijeri imala sam u mojim roditeljima i trenerima Maji, Miši i Damiru Milosavljeviću od kojih sam sve naučila. Reč je o poznatoj sportskoj porodici koja je mnogima pomogla da uđu u tajne ovog sporta, koji je odavno za mene postao nešto bez čega ne mogu – ističe ova lepo vaspitana i ambiciozna sportiskinja koja je postala uzor mnogim devojčicama i dečacima u Odžacima.

Njen klub “Mladost” se takmiči u okviru Karate federacije Vojvodine koja je deo Šotokan karate saveza Srbije. Pošto ovi savezi nemaju sredstava da pomognu svojoj takmičarki, svaki Anin odlazak na neko od velikih takmičenja je pod znakom pitanja, jer je teško obezbediti potrebna sredstva. Vreme je da o ovakvim sportistima više brine država i lokalna samouprava koja to čini samo povremeno.